Параноја је психоза за коју су карактеристичне болесне идеје величине и прогањања, док је интелигенција особе очувана. Зато се ова болест понекад назива „разумно лудило”.[1] По Крепелну, параноја је суманутост која се карактерише „спорим и подмуклим развојем трајног и суманутог система са очуваношћу јасноће и реда у мислима, вољи, делању”. Параноик најчешће логично расуђује, односно изводи исправне закључке, али из погрешних премиса.[2]
Freeman, D. & Garety, P. A.. (2004). Paranoia: The Psychology of Persecutory Delusions. Hove: Psychology Press. ISBN978-1-84169-522-8.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Igmade (Stephan Trüby et al., eds.), 5 Codes: Architecture, Paranoia and Risk in Times of Terror. 2006. ISBN978-3-7643-7598-0., Birkhäuser