PROFILPELAJAR.COM

Падина
Падина;
	Словачка евангелистичка црква
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Ковачица
Становништво
— 2022.	4.774
— густина	88,2/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 07′ 05″ С; 20° 43′ 35″ И / 45.1181° С; 20.7265° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	105 m
Површина	54,1 km2
	Падина Падина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26215
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Падина (слч. Padina) је насеље у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу, у Србији. Налази се на ширем ободу Делиблатске пешчаре. Према попису из 2022. било је 4774 становника.

Историја

Падина је основана 1806. године, а основале су је словачке породице из централне Словачке.

Пре него што су Словаци населили Падину 1806. године, на овом простору се налазило насеље са истим именом “Падина”. У овом насељу су најпре кратко живели Румуни насељеници сточари, а потом Словаци граничари. Још раније Падина је била пустара, на којој је стока пасла. И само име “Падина” је српског порекла, означава косину узвишења (дине). Али живот на овом простору није био лак, због дубоко постављене подземне воде, и зато су се становници одселили.

У том периоду Војводина је припадала Аустрији и на том простору се налазила војна граница према Османском царству. Падина је била основана као граничарско насеље са циљем да се ојача војна граница. Ситуација се на овом простору кроз Први српски устанак против Османског царства 1804. године дестабилизовала. Војне власти Хабсбуршке монархије су морале брзо да реагују и одлучиле су да ојачају границу. Да би границу могли боље да контролишу одлучили су да Падину населе словачким, а Самош српским становништвом.

Војне власти су измериле 83 земљишта и саградиле мале куће од блата, како би ново становништво могло да се насели. Саграђене су биле и општинске зграде од квалитетног материјала. Тек после две године, Падина је могла да прими ново становништво, али под веома тешким условима. Словаци у Падину долазе у две групе. Прва група је дошла кад је Падина била основана, 1806. године, а друга 1808. године. Свака група се састојала од 80 породица. То су биле породице из жупанија Новохрадскеј, Пештианскеј и Гемерскеј. Само мањи број породица дошло је из жупанија Липтовскеј и Нитранскеј.

За другу групу Словака одговоран је био Мартин Хамалиар (први свештеник). Мартин Хамалиар је овај предлог дао надвојводи Лудвигу, који је био управник војне границе. Број становника није одговарао величини атара, те је било потребно населити још више становника. Надвојвода Лудвиг је обећао да ће ископати и саградити нове бунаре. Због тога је Хамалиар предложио да село добије име по надвојводи Лудвигу „Ludwigsdorf“ (Лудвигово село). Касније је то на мађарском језику било Лајошфалва. Ипак, становници су село звали Падина.

Живот првих словачких породица није био нимало лак. Борили су се против недостатка воде и против пешчаних ветрова. На овом простору се налазила Делиблатска пешчара и због тога је било много пешчаних ветрова. У првим годинама од основања, становници Падине су стално имали проблема са недостатком воде. Један бунар није био довољан за пијаћу воду, те су становници морали да одлазе у Ковачицу по воду. Због тога су Падинци воду ценили и штедели. Како 1814. године још увек нису саграђени нови бунари, становници одлучују да напусте Падину. Власти војне границе то нису дозволиле. Захваљујући молби свештеника Јана Стехла, Падина је 1817. године добила пет бунара. Још и 1930-тих они без коња и бурета су морали куповати воду.^[1]

Када је укинута банатска војна граница пописано је 1873. године становништво. Тада је у "Лудвигсдорфу" (немачки назив за Падину) било 30 Шваба, три Србина и 3722 Словака. Укупно је у то време било у месту 3755 становника.^[2]

Демографија

У насељу Падина живе 4442 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,8 година (36,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 2048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је претежно насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	5.309
1953.	5.654
1961.	6.197
1971.	6.362
1981.	6.367
1991.	6.076	5.941
2002.	5.760	6.009

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Словаци	5.575	96,78%
Срби	55	0,95%
Југословени	26	0,45%
Роми	11	0,19%
Чеси	4	0,06%
Украјинци	3	0,05%
Румуни	3	0,05%
Македонци	3	0,05%
Хрвати	2	0,03%
Руси	2	0,03%
Мађари	2	0,03%
Црногорци	1	0,01%
Муслимани	1	0,01%
Бошњаци	1	0,01%
непознато	9	0,15%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	8	5
80+	34	44
75—79	56	105
70—74	124	145
65—69	139	164
60—64	120	158
55—59	164	163
50—54	204	186
45—49	224	216
40—44	220	199
35—39	212	170
30—34	233	203
25—29	208	177
20—24	225	184
15—19	183	187
10—14	168	196
5—9	182	182
0—4	193	179
Просек :	36,9	38,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.380	1.573	1.837	1.862	2.038	2.093	2.048

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	411	550	408	475	138	45	14	3	1	3	2,81

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.354	652	1.519	115	56	12
Женски	2.306	335	1.529	351	76	15
УКУПНО	4.660	987	3.048	466	132	27

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.538	750	0	0	160
Женски	695	409	0	0	24
УКУПНО	2.233	1.159	0	0	184
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	347	112	12	47
Женски	0	3	72	9	3
УКУПНО	4	350	184	21	50
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	11	25	20	9
Женски	0	11	9	38	27
УКУПНО	2	22	34	58	36
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	21	3	0	15
Женски	8	70	0	12
УКУПНО	29	73	0	27