Осечина

За друга значења, погледајте страницу Осечина (вишезначна одредница).
Осечина
Центар Осечине
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаОсечина
Становништво
 — 2022.2.456
Географске карактеристике
Координате44° 22′ 14″ С; 19° 36′ 03″ И / 44.3705° С; 19.600833° И / 44.3705; 19.600833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина201 m
Површина3,43 km2
Осечина на карти Србије
Осечина
Осечина
Осечина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број14253
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Осечина је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Колубарском управном округу. Према попису из 2022. било је 2.456 становника. Осечина је лоцирана с обе стране савременог пута Ваљево-Лозница, 34km северозападно од Ваљева и 130km југоисточно од Београда. У време формирања припада насељима збијеног типа и друмског облика. Одликује се знатном урбанистичком уређеношћу и комуналном инфраструктуром.

У Осечини се од 2006. године одржава Сајам шљива.[1] Овде се налази Црква Вазнесења Господњег, која представља непокретно културно добро као споменик културе. Такође, ту су ОШ „Браћа Недић” Осечина и Спомен костурница и споменици у Осечини.

Историја

У 16. веку

Први помен села је забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 265. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

Osiçane karye, Valyeva nahiye - Село Осичане (Осечина), Нахија Ваљево[2]

Каснија времена

Место се почело интензивно насељавати око 1790. године. По народном предању Осечина је раније до досељавања Херцеговаца Недића (из села Црне Леске), имало само једну малу кућу - чатрљицу.[3] У тој дрвеној кућици живели су стари Рајо са бабом Трњином. Рајо је зауставио на свом великом имању, Владислава Недића са његовом великом породичном задругом. Недића кућа је била друга кућа у Осечини.

По харачком тефтеру из 1818. године Осечина има 62 куће, са 86 породица и 191 харачка лица.[4]

Мештани Осечине су 1891. године званично тражили од Народне скупштине Краљевине Србије, да место добије статус варошице.[5]

Указом Краља од 8. априла 1925. године насеље је добило статус варошице.

Галерија

Демографија

У насељу Осечина (варошица) живи 2426 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,8 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 984 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[6]
Година Становника
1948. 584
1953. 667
1961. 808
1971. 1.026
1981. 1.922
1991. 2.934 2.844
2002. 3.172 3.338
2011. 2.704
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
 3.138 98,92%
Црногорци
  
 9 0,28%
Југословени
  
 4 0,12%
Хрвати
  
 3 0,09%
Македонци
  
 2 0,06%
Русини
  
 1 0,03%
Немци
  
 1 0,03%
непознато
  
 8 0,25%


Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 2
  
  
 3
80+ 7
  
  
 14
75—79 25
  
  
 31
70—74 30
  
  
 55
65—69 52
  
  
 55
60—64 71
  
  
 57
55—59 66
  
  
 82
50—54 99
  
  
 94
45—49 156
  
  
 147
40—44 154
  
  
 163
35—39 129
  
  
 158
30—34 104
  
  
 118
25—29 103
  
  
 98
20—24 117
  
  
 109
15—19 151
  
  
 130
10—14 124
  
  
 141
5—9 97
  
  
 93
0—4 77
  
  
 60
Просек : 34,8 36,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 214 219 261 356 635 925 984
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 129 202 184 326 89 44 9 0 1 0 3,22
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.266 380 846 23 17 0
Женски 1.314 276 849 136 51 2
УКУПНО 2.580 656 1.695 159 68 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 728 164 0 1 263
Женски 624 181 0 0 198
УКУПНО 1.352 345 0 1 461
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 23 26 69 26 22
Женски 7 4 62 15 8
УКУПНО 30 30 131 41 30
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 4 5 63 22 14
Женски 10 5 51 31 40
УКУПНО 14 10 114 53 54
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 18 0 0 8
Женски 10 0 0 2
УКУПНО 28 0 0 10

Референце

  1. ^ Сајам шљива Осечина
  2. ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 46
  3. ^ "Браство", Београд 7/1896.
  4. ^ Михаило Петровић: "Ђердапски риболови у прошлости и садашњости", Београд 1941.
  5. ^ "Народна скупштина", записници заседања, Београд 1891.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе