Опидум (лат.oppidum, мн. oppida) је назив који су Римљани користили за већа полуурбана или урбана насеља на подручју западне и средње Европе пред крај металног доба. Обично се везује за Келте и њихову културу, али су их градили и сусједни народи. Након што се Римско царство стабилизовало, израз је ушао у службену терминологију као административно сједиште у провинцијама.
Опидуми су се обично градили на врховима брежуљака, односно настајали су од мањих утврђења која би се касније оградила шанцима, палисадом, грудобраном или каменим зидом. У унутрашности утврђења су грађене куће за становништво, односно цивилни објекти. Као такви опидуми су играли важну улогу у постепеној убранизацији средње Европе. Римљани су обично служили као дио инфраструктуре урбанизацију и романизацију новоосвојених провинција.
У краљевина Угарској термин oppidum се користио као службени израз за трговиште (мађ.mezőváros), која су била мање важније статуса од слободних краљевских градова али опет важнија од села.[1]
Collis, John (1984). Oppida, earliest towns north of the Alps.. Sheffield
Garcia, Dominique. La Celtique Méditeranée: habitats et sociétés en Languedoc et en Provence, VIIIe - IIe siècles av. J.-C. chapter 4 La « civilisation des oppida » : dynamique et chronologie. Paris, Editions Errance. 2004. ISBN978-2-87772-286-5.
Sabatino Moscati (ed.), Otto Hermann Frey (ed.), Venceslas Kruta (ed.), Barry Raftery (ed.), Miklos Szabo (ed.) (1998) The Celts, Rizzoli
