Опел аскона (нем.Opel Ascona) је аутомобил средње класе немачког произвођача аутомобила Опела, који се производио у три генерације до 1988. Настала је као конкуренција Форду таунусу. У ауто-спортовима, са рели верзијом аутомобила „аскона 400“, Валтер Рорл је 1982. године освојио Светски рели шампионат.
Историјат
Опел је лансирао аскону 28. октобра 1970. године у седан верзији са 2 и 4 врата, и караван верзији са 3 врата. Модел је добио назив по летовалишту на језеру у Швајцарској[1]. Раније, 50-их година, специјална верзија Опела рекорда је продавана у Швајцарској као Опел аскона, и поново 1968. је исто име носила прилагођена верзија Опел кадета. Производња асконе је прекинута августа 1988. када ју је заменила Опел вектра А.
Произведене су три генерације (серије) овог аутомобила:
Аскона А производила се од 1970. до 1975. године.
Аскона Б се у производњи задржала од 1975. до 1982. године.
Аскона Ц се производила од 1981. до 1988. године.
У првој генерацији, рађеној до 1975, постојала је лимузина с двоја и четвера врата, као и караван војаж, али само у тровратној верзији. У серији Б, рађеној од 1975. до 1981. понуђене су само две лимузинске верзије, а у трећој, задњој генерацији, од 1981. до 1988. придодана им је и комби-лимузинска варијанта с пет врата. Упоредимо ли то с многобројним варијантама директног конкурента, таунуса/сијере, јасно је да је Опелов одабир био скроман и да су се, посебно по питању немања каравана, одрекли дела тржишта из непознатих разлога[1].
Друга верзија асконе је презентована 1975. године у Франкфурту. Била је доступна у верзијама са 2 и 4 врата и са 2 и 3 врата у купе верзији. Аскона Б је на почетку задржала исте моторе као и аскона А, али је 1978. године 1.9 мотор замењем са 2.0, и верзијама са већом компресијом којима је био потребан бензин од 98 октана. Мотор од 2 литра је имао Бош Л-џетроник убризгавање, а 1978. је такође додат и дизел-мотор од 2 литра.
У Уједињеном Краљевству, аскона се продавала као „Воксол кавалијер“, а у ЈАР као Шевролет хевер (предњи крај као од манте Б) и Шевролет аскона (идентична европској верзији). До 1981. године је произведено преко 1,2 милиона примерака овог модела.
Август 1975. - почетак производње модела аскона Б.
Јануар 1976. - затамњена стакла као опција без доплате.
Септембар 1977. - нови 2.0 мотор (20S од 100 кс) из рекорда Е са хидрауличним подизачима замењује 1.9S мотор.
Јануар 1978. - нови 2.0 мотор (20N од 90 кс). Сви модели добијају електричне брисаче.
Јануар 1979. - појавила се рели верзија „аскона 400“ са 2.4 мотором.
Јануар 1980. - нови 2.0Е мотор са убризгавањем од 110 кс (81 kW).
Јануар 1981. - промене на 19N и 20N моторима.
Август 1981. - крај производње.
Рели верзија „аскона 400“ је развијена од стране Опела паралелно са развојем „манте Б 400“. На пројекту су унајмљени Ирмшер и Косворт. Са овом рели верзијом, направљеном у 448 примерака за групу Б, возач Валтер Рорл (нем.Walter Röhrl) је 1982. године освојио Светски рели шампионат. Аскона 400 је била много успешнија у аутомобилском спорту од Манте 400 и то у конкуренцији легендарне Ланче 037. Ипак, Опел је преферирао Манту, па је представио готово идентичан, но много мање успјешан аутомобил на истој механичкој основи, с каросеријом која је евоцирала манту.
