Никола Боројевић

Никола Боројевић
Лични подаци
Датум рођења(1796-00-{{{day}}})1796.
Место рођењаОточац, Хабзбуршка монархија
Датум смрти23. фебруар 1872.(1872-02-23) (75/76 год.)
Место смртиКарловац, Аустроугарска

Никола Боројевић (Оточац, 1796Карловац, 23. фебруар 1872) био је српски пјесник.[1]

Биографија

Никола Боројевић рођен је у Оточцу 1796. године. Школовање је почео у свом родном мјесту, а наставио га је у Ријеци, у Љубљани и у Бечу. Учио је политехнику и економију. По завршеном школовању настанио се у Ријеци, где је највећи део живота провео као технички официр.[1][2]

Био је граничарски војни административни чиновник, поручник пред смрт капетан. У Смиљану га је 1838. године походио Вук Караџић, када је скупљао етнографску грађу.[3] Први пут се јавља са прилогом у пештанском часопису "Српска новина или Магазин за художество, књижество и моду", 1838. године. Службује 1839-1840. године у Госпићу, одакле редовно шаље песме за српске часописе у Будиму.[4] Затим је 1842-1846. године оберлајтант[5] у Огулину.[6]

Дописни је члан Друштва српске словесности у Београду (1844-1872). Послао је друштву своју биографију 1870. године[7] Јавља се песмама и другим прилозима објављеним у новосадској "Матици" и "Даници", 1865-1870. године из Ријеке.[8]

Написао је до двије стотине пјесама, већином побожних и патриотских. И ако није пристао уз Вука, језик му је више народни но црквено-словенски. Пјесме му нису изашле у засебној збирци. Писао је стихове сатиричне и дидактичне.[9] Најпознатије су му: Молитва Св. Николи, Молитва Св. Сави, Блаженој сјени Станка Враза и т. д. Већина његових пјесама објављена је у "Седмици", Драгољубу, "Србском народном листу" (Будим), у новосадској Даници и у Војвођанки.[1][10]

Боројевић је преминуо 23. фебруара 1872. године. Почива на гробљу у Карловцу.[2]

Референце

  1. ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 73. 
  2. ^ а б Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 67. 
  3. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1849. године
  4. ^ "Србски народни лист", Будим 1840. године
  5. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године
  6. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1846. године
  7. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1865. године
  8. ^ "Матица", Нови Сад 1868. године
  9. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1874. године
  10. ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 68. 

Литература