PROFILPELAJAR.COM

Претрага
PMC	чланци
PubMed	чланци
NCBI	протеини

Na+/K+ појачавајућа АТПаза
Na+/K+ појачавајућа АТПаза
Идентификатори
ЕЦ број	3.6.3.9
Базе података
ИнтЕнз	ИнтЕнз преглед
БРЕНДА	БРЕНДА приступ
ExPASy	NiceZyme преглед
KEGG	KEGG приступ
MetaCyc	метаболички пут
ПРИАМ	профил
Структуре ПБП	RCSB PDB PDBe PDBsum
PMC
Претрага
PMC	чланци
PubMed	чланци
NCBI	протеини

Натријум-калијум пумпа ((ЕЦ 3.6.3.9, Na-K пумпа) је облик примарног активног транспорта јона кроз ћелијску мембрану који се крећу из средине са мањом у средину са већом концентрацијом помоћу молекула носача и уз потрошњу енергије. При овом процесу се јони натријума активно испумпавају (избацују) из ћелије, а јони калијума упумпавају у ћелију и то супротно концентрационом градијенту — натријума има више ван ћелије него у њој, а калијума обрнуто.^[1]^[2]^[3] Овај ензим катализује следећу хемијску реакцију:

ATP + H₂O + Na⁺_in + K⁺_out

\rightleftharpoons

ADP + fosfat + Na^{+^{_out + K⁺_in}}

Протеини носачи раде као пумпе и као ензими АТП-азе (аденозин трифосфатазе) јер катализују разлагање АТП-а. Разлагањем АТП-а на АДП и неоргански фосфат, раскида се фосфоанхидридна веза богата енергијом чиме се обезбеђује енергија неопходна за овај транспорт.

Натријум-калијум пумпа има главну улогу у стварању мембранског потенцијала животињских ћелија. Потенцијал мировања или мембрански потенцијал је електрични напон који постоји између унутрашње (негативно наелектрисана) и спољашње стане (позитивно наелектрисана) мембране нервне и мишићне ћелије у стању мировања, односно пре њиховог надраживања. Када се ове ћелије надраже, онда потенцијал мировања постаје акциони потенцијал – нервни импулс, при коме се обрће поларизованост мембране тако да унутрашња страна постаје позитивно, а спољашња негативно наелектрисана.

Историја

Да би објаснили разлику у концентрцији јона натријума на обе стране неуронске мембране која се одржава иако овај јон продире кроз пасивне канале, Хоџкин и сарадници су прихватили и експериментално доказали претпоставку о томе да се транспорт натријумских јона из неурона у спољашњу средину врши помоћу специјалног механизма.^[4]

Транспорт

Механизам транспортује, преноси, натријум из нервне ћелије у спољашњу средину и то насупрот концентрационом градијенту, тј. чињеници да је споља његова концентрација већа него у протоплазми.^[4]

Одстрањење натријума из унутрашњости се врши путем натријумске пумпе која је у ствари један од видова активног транспорта, иначе присутних у практично свим ћелијама. Активност натријумске пумпе обезбеђује ниску концентрацију јона натријума у ћелији и њихово концентрисање са спољашње стране. У принципу се сматра да се активни транспорт натријума врши преко молекула ензима АТПаза (атепеаза) који улази у састав мембране нервне ћелије.^[4]

На унутрашњој страни мембране, ензим се везује за натријум, а затим га преноси на спољашњу страну и ту га отпушта. Ова пумпа - молекул, у исто време се на спољашњој страни мембране везује за јоне калијума и враћа их у унутрашњост ћелије, опет помоћу активног транспорта. То би, поред осталих фактора, такође допринело одржавању високе концентрације јона калијума у аксоплазми. Зато се ензим помоћу кога се врши описани транспорт у ствари назива Натријум-калијум пумпа, а активни транспорт NA/K ATP-аза.^[4]

Одржавање интрацелуларног медијума зависи и од других транспортних механизама. Неки од њих условљавају активни, а неке пасивни процеси.^[5]

Види још

Референце

^ Skou, J.C. (1957). „The influence of some cations on an adenosinetriphosphatase from peripheral nerve”. Biochim. Biophys. Acta. 23: 394—401. PMID 13412736.
^ Post, R.L., Sen, A.K. and Rosenthal, A.S. (1965). „A phosphorylated intermediate in adenosine triphosphate-dependent sodium and potassium transport across kidney membrane”. J. Biol. Chem. 240: 1437—1445. PMID 14284759.
^ Skou, J.C. (1990). „The energy-coupled exchange of Na⁺ for K⁺ across the cell membrane. The Na⁺,K⁺ pump”. FEBS Lett. 268: 314—324. PMID 2166689.
^ ^а ^б ^в ^г Пашић, М. (2003). Физиологија нервног система. Београд: Центар за примењену психологију. Страна 42.
^ Пашић, М. (2003). Физиологија нервног система. Београд: Центар за примењену психологију. Страна 43.

Литература

Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998