Мусака (грч.μουσακάς; рум.musaca; тур.musakka; арап.مسقعة) је традиционално печено јело од поврћа и меса које се претежно припрема на Балкану и на Блиском истоку. На западу се сматра да је мусака изворно грчко јело.[1]
Модерни рецепт за грчку мусаку је двадесетих година двадесетог века осмислио грчки кувар Николаос Целемендес. [2]
Грчка мусака се састоји од четири слоја: први слој чини кромпир, други слој патлиџан динстан у маслиновом уљу, трећи слој је млевено месо динстано са парадајзом и зачинима, а четврти слој је бешамел сос зачињен мушкатним орашчићем. [3] За мусаку се обично користи млевено јунеће, реће јагњеће или свињско месо. Мусака се обично прави у великим правоугаоним плеховима, пече у пећници и служи топла, сечена на коцке.
У Турској се мусаком назива чорбасто јело од патлиџана, парадајза, паприке, бамије, црног и белог лука налик на сатараш или мућкалицу које се служи уз пилав. Турска мусака није слојевита.
Румунска мусака се прави од кромпира, патлиџана или купуса. Наизменично се ређају слојеви поврћа и динстаног меса док се посуда не напуни. Понекад се за завршни слој користе презле, а понекад кришке парадајза и рендани сир. Сложена мусака се налије сосом од парадајза стави у пећницу да се запече. Служи се врућа.
Египатска мусака се прави од наизменичних слојева пржених патлиџана потопљених у парадајз сос и зачињеног јунећег меса. Јело се пече у пећници и може се јести вруће, али се обично остави око један дан да би се развио укус.
Иако је мусака од патлиџана позната и у српској кухињи, у Србији, као и у осталим земљама бивше Југославије, мусака се најчешће прави од кромпира. Мусака од кромпира се састоји од више наизменичних слојева кромпира исеченог на колутове и млевеног меса који се на крају преливају јајима умућеним са павлаком, пече у пећници и служи врућа. Месо може бити јунеће, свињско или мешано.
Мусака од кромпира
Српска мусака од патлиџана је битно другачија од грчке. [4]
Поред мусаке од кромпира и патлиџана балканска кухиња познаје и мусаке и од многих других врста поврћа попут карфиола, свежих или похованих тиквица, спанаћа, бораније, кеља, прокеља, печене паприке, младог виновог лишћа и зелене салате.[5]
.jpg)
