Мунцимир (лат. Muncimiro), или понекад називан Мутимир, је био кнез Кнежевине Далмације и Либурније и владао је од 892. до око 910. Био је члан династије Трпимировића.

Мунцимир је 892. на месту кнеза наследио Бранимира, вративши династију Трпимировића на престо. Владао је из Биаћа код Трогира (данас у Каштели). Мунцими је преузео контролу над Хрватском и владао је независно и од папе и Bизантије ка divino munere Croatorum dux (уз Божју помо, кнез Хрвата).^[1]

Кнез Мунцимир је вратио Сплитској надбискупији земљу коју јој је Бранимир одузео и даривао Нинској бискупији. У његовој повељи, у којој он потврђује очеве одлуке о црквеним земљама, први пут се види организација кнежевог двора. Исто тако први пут се помиње владарски печат (anulo).^[1]

Током његове владавине постојала је значајна активност Мађара у близини његове кнежевине. Крајем 9. века Мађари су прешли Карпате и дошли у Панонску низију.^[2] Они су напали северну Италију и такође поразили Панонска кнежвинапанонског кнеза Браслава и тако угрозили Хрватску. Током Мунцимирове владавине, прогнани српски кнез Петар Гојниковић из династије Властимировића који се склонио у Хрватску, вратио се у Рашку и тамо преузео власт. Кнез Петар је протерао своје рођаке који су претендовали на српски престо: Прибислава, Брана и Стефан; које је Мунцимир примио и ставио под своју заштиту.^[3]

Мунцимира је наследио Томислав, први краљ Хрватске. Сродничка веза између Мунцимира и Томислава је непозната; Томислав је вероватно био Мунцимиров син.

Мунцимир је вероватно био трећи син Трпимира I и брат Петра и Здеслава, пошто у својој повељи датираној у 892. у време његове владевина, Мунцимир навео да се вратио на престо свога оца,^[1] који је узурпирао Бранимир.