Добио је надимак Жвака, због сталне употребе жвакаћих гума за време утакмице.[1]
Каријера
Интересантно да је прве фудбалске кораке начинио у ривалском Сарајеву, али је прекинуо са тренинзима због здравствених проблема.
Повратак је уследио, али у ФК Жељезничару, где је дебитовао за сениорски тим у сезони 1979/80. и до 1989. одиграо 189 првенствених утакмица и постигао 20 голова. Био је члан „Жељине“ генерације које је у сезони 1984/85. стигла до полуфинала УЕФА купа, али је тамо испала од мађарског Видеотона.
Каријеру је наставио у Швајцарском клубу Сион (1988-1992), са којим је освојио титулу првака 1992. и Куп Швајцарске 1991. Затим је од 1992. до 1993. играо за Цирих, из кога 1994. прелази у Луцерн, где исте године и завршава каријеру.[2]
Данас живи и ради у Швајцарској. Његов син Омар Баљић је такође фудбалер и игра у млађим репрезентативним селекцијама Швајцарске.[3]
Последњи меч у националном дресу је одиграо 10. јуна на Светском првенству 1990. са репрезентацијом Немачке (1:4) у Милану.[5] За репрезентацију Југославије је укупно одиграо 29 утакмица и постигао три гола.[2]
