Питање заштите животне средине се први пут појавило у саставу Владе Драгутина Зеленовића1991. године. Оно се тада налазило у саставу јединственог Министарства здравља и заштите животне средине, а министар је био Никола Митровић. У Влади Николе Шаиновића (1993-1994), животна средина је добија засебно министарство које је водио др Павле Тодоровић.
Законом о изменама и допунама Закона о министарствима („Службени гласник РС”, бр. 62/2017),[1]Влада Србије је поново добила Министарство заштите животне средине, а за министра је изабран Горан Триван.
Досадашњи министри и министарке
Никола Митровић, министар здравља и заштите животне средине (1991);
др Павле Тодоровић, министар животне средине (1993-1994);
др Јордан Алексић, министар заштите човекове средине (1994-1998);
Бранислав Блажић, министар за заштиту животне средине (1998-2000);
Мила Росић, министар заштите животне средине (2000-2001);
Обрен Јоксимовић, министар здравља и заштите животне средине (до 22. октобра 2001);
проф. др Анђелка Михајлов, министар заштите природних богатстава и животне средине (од 19. јуна 2002. до 3. марта 2004);
проф. др Александар Поповић, министар науке и заштите животне средине (2004-2007);
Саша Драгин, министар заштите животне средине (2007-2008);
Оливер Дулић, министар заштите животне средине и просторног планирања (2008-2011) и министар заштите животне средине, рударства и просторног планирања (2011-2012);
др Зорана Михајловић, министар енергетике, развоја и заштите животне средине (2012-2014);
Бранислав Недимовић, министар пољопривреде и заштите животне средине (2016-2017);
Горан Триван, министар заштите животне средине (2017-2020);
Ирена Вујовић, министар заштите животне средине (2020-).
Делокруг
Делокруг Министарства је одређен Законом о изменама и допунама Закона о министарствима („Службени гласник РС”, бр. 62/2017), где се у члану 4 каже да Министарство обавља послове државне управе који се односе на: основе заштите животне средине; систем заштите и унапређења животне средине; националне паркове, инспекцијски надзор у области заштите животне средине; примену резултата научних и технолошких истраживања и истраживања развоја у области животне средине; спровођење Конвенције о учешћу јавности, доступности информација и праву на правну заштиту у области животне средине; заштиту природе; заштиту ваздуха; заштиту озонског омотача; климатске промене; прекогранично загађење ваздуха и воде; заштиту вода од загађивања ради спречавања погоршања квалитета површинских и подземних вода; утврђивање услова заштите животне средине у планирању простора и изградњи објеката; заштиту од великог хемијског удеса и учешће у реаговању у случају хемијских удеса; заштиту од буке, вибрација и нејонизујућег зрачења; заштиту од јонизујућег зрачења; управљање хемикалијама и биоцидним производима; спровођење Конвенције о хемијском оружју у складу са законом; управљање отпадом, изузев радиоактивним отпадом; одобравање прекограничног промета отпада и заштићених биљних и животињских врста, као и друге послове одређене законом.[1]