Милорад Драгојевић
Датум рођења	(1932-09-24)24. септембар 1932.
Место рођења	Пољанце, Србица, Краљевина Југославија (данас Република Србија)
Пребивалиште	Београд
Образовање	дипломирани машински инжењер
Деловање	познат по пројектима преносника снаге, мењача, трансмисије у блоку за БВП М80, тенку М-84А, пројекту Новог тенка ВИХОР и теорији заокрета
Титула	професор, доктор техничких наука, генерал–потпуковник
Награде	3 пута Награда 22. децембар

Милорад Драгојевић (Србица, 1932), српски је генерал у пензији. После завршетка Машинског факултета у Београду, као војни стипендиста, запослио се у Војнотехнички институт (ВТИ). Водио је пројекте гусеничних возила, бавио се непосредним истраживањима и у тој области је докторирао. Стручно је водио и био носилац концепције најсложенијих, мултидисциплинарних пројеката на којима је био ангажован готово цео Институт. У својству професора водио је последипломску наставу на Машинском факултету за предмет „Борбена возила“. На крају је био директор те највеће научноистраживачке установе у СФРЈ. Пензионисан је крајем 1993. на дужности помоћник министра одбране за Војно-привредни сектор у чину генерал-потпуковника.

Рођен је 24. септембра 1932. у Пољанцу код Србице. Средњу школу завршио је у Косовској Митровици, а Машински факултет у Београду 1959. године. Као војни стипендиста исте године је почео да ради у Машинском институту ЈНА. Како је у то време постојало десетак сличних институција за више области, које су покривале потреба ЈНА, тек њиховом интеграцијом 1972. године формиран је Војнотехнички институт КоВ-а, а тиме су створене основне претпоставке за успешан научноистра-живачки и развојни рад. ^[1]

Како у то време нису постојали ни основни услови за рад, како због недостатка пројеката и финансијских средстава, тако и стручног искуства и лабораторијске опреме – нашао се у дилеми остати или тражити други посао. Опредељујући се за преноснике снаге возила, сакупио је узорке гусеничних возила страног порекла, раставио их, изучио, извршио нумеричку анализу, испитао материјале и дошао до зак-ључка да сваки даљи рад у тој области подразумева, због високих напрезања, стварање посебне методе нумеричке анализе. Школска литература се због уопштености није могла користити, а страна због поверљивости није била доступна. Више година је стварао своје методе нумеричке анализе и све то објављивао у часописима Мотори и моторна возила, Научно-техничком прегледу и у виду саопштења Института. Научно-технички преглед је издавао ВТИ, и у њему су се објављивали оригинални научни и стручни радови не само припадника у Армији, већи и оних са факултета и института у земљи, и у облику размене достављан је и ван земље.

^[2] Непрекидно је излазио под тим називом читавих педесетак година, да би у новим условима променио назив у „Scientific Technical Review“.

Оцењујући да је ниво оптерећења елемената преносника снаге веома критичан, специфицирао је тему под називом: Повећање носивости зупчаника корекцијом и избор рационалног фактора корекције и доставио је службама ОУН. Добио је сагла-сност да по месец дана борави у Пољској (у фабрици аутомобила), Чехословачкој (у фабрици трактора) и у СССР-у у савезном аутомобилском институту (НАМИ). Непосредну корист за ту тему, која је могла бити и теза за дисертацију, није имао, али је кроз разговор са стручњацима и увид у ниво технологија у погонима схватио ниво науке и истраживачког рада у земљама Источног блока. Међутим, водио је корисне разговоре са некадашњим директором НАМИ, професором Осепјаном, о његовом искуству у раду у Институту и као саветника у Кини, и о томе како би се, као почетник, по сваку цену требало борити за конкретне инжењерске пројекте. ^[3]

Крајем шездесетих година, у једној критичној међународној ситуацији за нашу државу, када су домаћи оклопни транспортери ОТ М60 због кварова били готово непокретни и због немогућности увоза (иначе застарелог система за управљање), прихватио је да у року од две године: пројектује, реализује решење, испита и уведе у серијску производњу савремен систем за управљање возила. То је била немогућа мисија чак и да је добио рок више од пет година. На томе је радио даноноћно, реализовао је веома служене планетарне склопове без уобичајених алата и систем је уведен у серијску производњу, само на основу прототипских испитивања. Фабрика ФАМОС му је доделила прву Златну значку предузећа. (Због постигнутих резултата ушао је у нови „Војни лексикон“, Војноиздавачки завод, 1981. у коме су, по правилу, места била резервисана само за генерале).^[4]

После успешног завршетка претходног пројекта, прихватио је да за ФАМОС пројектује фамилију синхронизованих и несинхронизованих мењача за тешка привредна возила. Колико је то био у сваком погледу ризичан подухват, најбоље указује чињеница да ни пре тога, као ни до данашњег дана, нико на просторима некадашње државе није реализовао пројекат аутомобилског мењач било које категорије. ^[5] Испитани прототипови у потпуности су испунили постављене захтеве.

Тактичко-технички захтеви за ново борбено возило пешадије били су знатно тежи од оних по којима је реализовано совјетско возило исте категорије. Другим речима, многи захтеви су међусобно били противречни и нереални. Из тога је произлазило да трансмисија мора да буде знатно лакша и мањих габарита од оне на савремено совјетском возилу, да омогући у сваком степену преноса по један прорачунски полупречник заокрета, сигурно управљање на сувом и ефикасан заокрет око једне гусенице при пловљењу на води.

^[6] Другим речима, у свету није постајала трансмисија таквих карактеристика, нити се могла набавити слична из увоза. На основу претходних сопствених истраживања могућих шема трансмисија у блоку за гусенична возила, пројектовао је и реализовао, по свим параметрима, оригиналну трансмисију у блоку, без икаквих конструкционих и производних проблема. Она му је послужила као основа за докторску дисертацију, коју је одбранио 1974. године.

Због државне одлуком де се у земљи трајно развија тенковски програм, морао је у кратком временском периоду да у ВТИ-у, од одељења са педесетак стручњака, формира Сектор са нових сто педесет. Да би се ново примљени стручњаци оспособили за ту специфичну проблематику и били мотивисани за добијање научних звања, Машинском факултету у Београду предложио је да се отвори предмет „Борбена возила“. Изабран је за професора тог факултета, и више година одржавао је наставу на постдипломским студијама, тако да је двадесетак припадника Сектора стекло научно звања магистра или доктора наука. ^[7]

Био је руководилац пројекта КАПЕЛА у ВТИ-у за сва истраживања, модификације, развој домаћих специјалних материјала, техничку документацију и помоћ произвођачима у освајању тенка. На томе је више година било ангажовано неколико стотина истраживача. Посебно су биле значајне модификације уградња Система за управљање ватром, развојем мотора снаге од 1000 КС и уградња значајног броја компонената из постојећег домаћег програма. Тако да се наш тен разликовао од добијеног по лиценци за око 60%. ^[8]

За потреба Кувајта на тенку је обављено око двадесет модификација. Водио је дуге и компликоване разговоре са стручњацима те земље, обављао демонстрације и презентације армијском врху, и након упоредних испитивања нашег, америчког и совјетског тенка, одлучили су се за куповину нашег. Наш тенк је приказао генералштабовима Ирана и Пакистана. У Пакистану су на основу комплетних теренских испитивања у најежим временским и теренским условима, донели одлуку да за потребе армије купе наш тенк. Међутим, распад земље прекинуо је тај значајни аранжман, као и много свеобухватнији са Ираном. У оквиру научнотехничке сарадње боравио је у Мађарској, Грчкој, Египту, Ираку, СР Немачкој, ДДР Немачкој, Енглеској, Француској, САД и СССР-у.

За обиман и веома значајан научноистраживачки рад одликован је: Орденом за војна заслуге са сребрним мачевима, Орденом народне армије са сребрном звездом, Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом народне армије са златном звездом, Орденом рада са црвеном заставом и Орденом за војне заслуге са великом звездом. Два пута је ванредно унапређен и три пута је добио Награду 22. децембар која се, по правилнику, могла дати само једанпут. Објавио је велики број чланака, а само они који су нашли ширу примену у развоју преносника снаге, приказани су на крају овог текста. ^[9]

Поводом 3. новембра – Дана Војнотехничког института, петнаестак година након одласка у пензију, додељено му је ново установљено признање „Плакета Архимед“. У позадини плакете приказан је рељеф из мозаика „Архимед“, сликара Лазара Возаревића, који се од 1968. године налази у управној згради ВТИ. То чувено уметничко дело, својим порукама, остављало је дубок утисак на пролазнике и подстицало их на размишљање о могућем коначном крају постојања у тој импозантној модерној згради посебне намене.

Фамилија шестобрзинских мењача. За потребе предузеће ФАМОС, реализовао је оригинално решење мењаче, тако да се променом преносних односа покрива комплетно подручје за моторе овог предузећа (идејно решење, пројекат, КД, прототип).^[10]

Лабораторија за испитивање преносника снаге. Реализовао је идејно решење лабораторије и конструкције појединих уређаја, на којима су се обављала лабораторијска испитивања агрегата трансмисије. Најпре за снаге до 150 КС, а затим посебни пробни сто за снаге до 500 КС са током кружне циркулације снаге помоћу континуалне промене броја обртаја и момената мотора. На њему је испитана Трансмисија у блоку за ново борбено возило пешадије. ^[11]

Двостепени планетарни механизам за управљање за оклопни транспортер ОТ М60. Крајем шездесетих година, у једној критичној међународној ситуацији, када су домаћи оклопни транспортери ОТ М60 били практично непокретни, због немогућности увоза (иначе застарелог система за управљање), успео је да у року од две године: пројектује, реализује решење, испита и уведе у серијску производњу савремен систем за управљање возила. Овим је омогућен наставак серијске производње модифицираног возила, замене на постојећим, а значајан број средстава извезен је у иностранство. Колико је то био готово авантуристички подухват, најбоље гово-ри утисак који је конструкција тог механизма оставила на директора чувеног француског Института AMX, који је боравио у Београд ради могуће сарадње на новом транспортеру. Том приликом постио је ФАМОС где му је приказана серијска производња ОТ. У фабричком кругу демонстриране су му могућности заокрету, и то тако што је пробни возач изашао на кровну плочу возила, а затим се прошетао по њој, док је возило при томе правило континуалне кругове од око десетак метара. Желео је да се упозна са конструктором, да скицира кинематску шему, да упозна документацију. Рекао је да би њима за тако нешто требало бар шест година; изразио дивљење за техничко решење и позвао је пројектанта да посети тај Институт.

^[12] За модификацију возила награђен је Наградa 22. децембар за 1971. годину.

Трансмисија у блоку за БВП М80. Без претходних истраживања, паралелно са развојем прототипа возила, реализовао је оригинално решење трансмисије у блоку: веома малих габарита и маса, изузетно повољног степена корисности, које је омогућило сигурно управљање на сувом и на води, и које представља најзначајнији успех у реализацији подсистема тог возила. Решење је представљало основу докторске дисертације, а 1979. године са групом аутора добио је Наградa 22. децембар за реализацију тог возила. Оригиналне команде за трансмисију у блоку пројектовао је Благоје Давидовић дипл. инж, из Института Михаило Пупин, а детаљну разраду готово комплетне документације обавио је Јован Плављанић, водећи машински техничар.Докторска дисертација под називом: Сложени системи преноса снаге као основна компонента у остваривању оптималних брзинских и вучних карактеристика и маневарских способности савремених гусеничних возила домаћег порекла, обухватила је: теоријска истраживања подручја заокрета, оригиналну трансмисију у блоку, резултате теренских и лабораторијских испитивања.

^[13] Докторску дисертацију је одбранио 1974. године на Техничкој војној академији КоВ, уз учешће у комисији више професора са других факултета у земљи.

Савремени домаћи тенк М-84А. Обим ангажовања Института на Пројекту КАПЕЛА био је веома велики, и обухватао је: техничку документацију, истражива-њима материјала и компонената, уградњу наших подсистема, израду техничких услова и у докомплетирању постојећих капацитета. Простор не омогућује да се о томе детаљније говори. Руководио је Радним тима који је у свим организацијама института ангажовао 150 људи, у периоду од прве три године, а затим у нешто мањем броју. У оквиру обимних истраживања реализовано је: неколико стотина нових технологија и техничких поступака, развијени су нови панцирни челици, четрдесетак специјалних челика за јако оптерећене делове, неметални материјали и поступци заштите. Уведено је десетине постојећих домаћих подсистема, међу којима наша средства везе, компоненте НБХ заштите и савремен систем за управљање ватром. У оквиру посебних истраживања развијен је мотор од 1000 КС, уместо пос-тојећег 780 КС. Обимом измена домаћи тенк М-84А разликује се од тенка Т72 за више од 60%. У оквиру упоредних теренских испитивања у Кувајту, нашег и ориги-налног Т72 и америчког „Абрамса“, наш је имао значајну предност па се због тога та земља одлучила да га купи за опремање своје армије. Развојем мотора веће снаге успешно је стручно руководио Машић Ратко, дипл. маш. инжењер ^[14]

Развој новог домаћег тенка ВИХОР. С обзиром да се наша држава трајно определила за тенковски програм, да би се искористили развијени капацитети и увек производили савремени тенкови, благовремено су покренуте активности за развој новог домаћег тенка, који ће у погледу основних особина, као и у погледу масе и силуете, 1995. године (када се предвиђа почетак серијске производње) да буде испред најсавременијих тенкова из тог периода. Распад земље затекао је пројект у фази припреме монтаже прототипа. Најзначајнији резултат на подсистемима је пос-тигнут развојем мотора од 1200 КС и одговарајућих моторских уређаја. Носилац је техничке концепције тенка и руководилац организације која је водила пројекат новог тенка (Документација о пројектима чува се у Библиотеци Института). ^[15]

• Милорад Драгојевић, Повећање носивости зупчаника корекцијом и избор рационалног фактора корекције, ММВ бр. 12-13, 1961. године
• Милорад Драгојевић, Специфичности при пројектовању еволвентних зупчаника моторних возила, ММВ, бр. 16-17, 1963. године
• Милорад Драгојевић, Неки проблеми система за управљање гусеничних возила, „Научно-технички преглед“, 1964. године
• Милорад Драгојевић, Фактор облика зупца зупчаника са девет зубаца, НТП, бр. 8 1965. године
• Милорад Драгојевић, О рационалном облику зупца и начину прорачуна зупчаника бочних преносника гусеничних возила, НТП, бр. 1, 1967.
• Милорад Драгојевић, Утицај променљивих оптерећења на век коничних зупчаника погонских мостова возила, НТП, бр. 10, 1965. године
• Милорад Драгојевић, О конструкционом решењу и резултатима испитивања синхронизера за нови шестобрзински мењач, НТП, бр. 5, 1967 године
• Милорад Драгојевић, Анализа могућности примене једноредних планетарних преносника са три покретна елемента у трансмисијама у блоку гусеничних возила, НТП, бр. 2 1968. године
• Милорад Драгојевић, Савремене тенденције развоја система преноса снаге гусеничних возила, НТП, бр. 7, 1971. године
• Милорад Драгојевић, Проблеми пројектовања и испитивања фрикционих елемената који раде у условима мокрог трења у преносницима снаге возила, саопштење на скупу „Наука и моторна возила 1972.“
• Милорад Драгојевић, О рационалној кинематској шеми сложених система преноса снаге на гусеничним возилима, саопштење на скупу „Наука и возила 1973.“
• Милорад Драгојевић, Истраживање материјала и облика ламела трења које раде у уљу, НТП, бр. 6, 1972. године
• Милорад Драгојевић, Прилог теорији равномерног заокрета гусеничних возила. НТП, бр. 1 1975. године
• Милорад Драгојевић, Утицај односа управљања и врсте подлоге на равномерни заокрет гусеничних возила, НТП, бр. 5,1975. године
• Милорад Драгојевић, О билансу снаге при равномерном заокрету гусеничних возила и избору оптималних карактеристика сложених преносника снаге, НТП, бр. 6, 1975. године
• Милорад Драгојевић, Неки проблеми лежаја планетарних склопова у преносима снаге возила, НТП, бр. 10, 1975. године
• Милорад Драгојевић, Покретљивост оклопних гусеничних возила, НТП, бр. 4, 1976. године
• Милорад Драгојевић, О рационалној кинематској шеми трансмисија у блоку са једноредним плане преносницима, НТП, бр. 1, бр. 2, 1977. године
• Милорад Драгојевић, Утицај отпора уља у преносу снаге гусеничних возила на синхронизовано промену степена преноса, НТП, бр. 4, 1977. године
• Милорад Драгојевић, О неким проблемима синхронизације преноса снаге гусеничних возила, бр. 10, 1977. године
• Милорад Драгојевић, О математичком моделу сложеног система преноса снаге са хидростатичким претварачем за промену степена преноса и управљање возила, НТП, бр. 5, 1978. године
• Милорад Драгојевић, Истраживање кинематских шема сложених система преноса снаге са хидростатичким претварачем за промену степена преноса и управљање возила, НТП, бр. 8, 1978. године
• Милорад Драгојевић, Покретљивост као основни фактор даљег развоја гусеничних возила, НТП, бр. 3, 1979. године
• Милорад Драгојевић, О условностима даљег развоја преносника снаге гусеничних возила, НТП, бр. 10, 1979. године
• Милорад Драгојевић, Прилог теорији кружних циркулација снаге при равномерном заокрету гусеничних возила, НТП, бр. 10, 1980. године
• Милорад Драгојевић, Трансмисије у блоку гусеничних возила, саопштење Института за возила, 1972. године
• Милорад Драгојевић, Предлог методе прорачуна јако оптерећених зупчаника гусеничних возила, саопштење Института за возила, 1974. године

• Милорад Драгојевић, Тенкови и борбена возила пешадије, 265 страна, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1986
• Милорад Драгојевић, Борбена возила, 330 страна, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1990.
• Милорад Драгојевић, Развој нашег наоружања – ВТИ као судбина, студија, 370 страна, „Задужбина Андрејевић“, Београд, 2003. године

• Милорад Драгојевић, У Дреници умире моје Косово, 180 страна, NIDA Verlag GmbH Bad Vilbel/Deutchland, 1998. godine
• Милорад Драгојевић, Тишина звона, 280 страна, „Задужбина Андрејевић“, Београд, 2004. године
• Милорад Драгојевић, Вихор, 240 страна, „Задужбина Андрејевић“, Београд, 2007. год.
• Милорад Драгојевић, Богић, књижевна проза, 222 стране, ауторско издање, Београд, 2013. год.
• Милорад Драгојевић, Дреница – света српска земља, 220 страна, ауторско издање, Београд, 2016. год.
• Милорад Драгојевић, Једрењак, роман, ауторско издање, Београд, 2021. год.
• Милорад Драгојевић, Архимеде, лаку ноћ, роман, ауторско издање, Београд, 2021. год
• Милорад Драгојевић, Вртешка, роман, ауторско издање, Београд, 2022. год.
• Милорад Драгојевић, Прича о радиу, роман, ауторско издање, Београд, 2023. год
• Милорад Драгојевић, Живот, једна прича, роман, ауторско издање, Београд, 2024. год

1. ^ Милорад Драгојевић, У Дреници умире моје Косово, 180 страна, НИДА Верлаг ГмбХ Бад Вилбел/Деутцхланд, 1998. године Милорад Драгојевић, Тишина звона, 280 страна, „Задужбина Андрејевић“, Београд, 2004. године Милорад Драгојевић, Дреница – света српска земља, 220 страна, ауторско издање, Београд, 2016. год
2. ^ Милорад Драгојевић, Повећање носивости зупчаника корекцијом и избор рационалног фактора корекције, ММВ бр. 12-13, 1961. године Милорад Драгојевић, Специфичности при пројектовању еволвентних зупчаника моторних возила, ММВ, бр. 16-17, 1963. године Милорад Драгојевић, Фактор облика зупца зупчаника са девет зубаца, НТП, бр. 8 1965. године Милорад Драгојевић, Утицај променљивих оптерећења на век коничних зупчаника погонских мостова возила, НТП, бр. 10, 1965. године Милорад Драгојевић, О конструкционом решењу и резултатима испитивања синхронизера за нови шестобрзински мењач, НТП, бр. 5, 1967 године Милорад Драгојевић, Проблеми пројектовања и испитивања фрикционих елемената који раде у условима мокрог трења у преносницима снаге возила, саопштење на скупу „Наука и моторна возила 1972.“ Милорад Драгојевић, Истраживање материјала и облика ламела трења које раде у уљу, НТП, бр.6, 1972.године
3. ^ Милорад Драгојевић, Предлог методе прорачуна јако оптерећених зупчаника гусеничних возила, саопштење Института за возила, 1974. године Милорад Драгојевић, Тенкови и борбена возила пешадије, 265 страна, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1986
4. ^ Милорад Драгојевић, Неки проблеми система за управљање гусеничних возила, „Научно-технички преглед“, 1964. Монографије поводом 30, 35 и 40 година од оснивања института, ВТИ; Милорад Драгојевић, Развој нашег наоружања, Задужбина Андрејевић, 2003 Реферат директора поводом 35 година од постанка института, ВТИ од 1983
5. ^ Милорад Драгојевић, Развој нашег наоружања – ВТИ као судбина, студија, 370 страна, „Задужбина Андрејевић“, Београд, 2003. године
6. ^ Милорад Драгојевић, О условностима даљег развоја преносника снаге гусеничних возила, НТП, бр. 10, 1979. године Милорад Драгојевић, Прилог теорији кружних циркулација снаге при равномерном заокрету гусеничних возила, НТП, бр. 10, 1980. године Милорад Драгојевић, Трансмисије у блоку гусеничних возила, саопштење Института за возила, 1972. године Војна енциклопедија, Том 6, Одликовања, страна 271, 1973 Монографије поводом 30, 35 и 40 година од оснивања института, ВТИ
7. ^ Војна енциклопедија, Том 5, друго издање, страна 656, 1973, Војни лексикон, Војно издавачки завод, страна 307 1981 Монографије поводом 30, 35 и 40 година од оснивања института, ВТИ
8. ^ Програм реализације КАПЕЛА, ВТИ, 1980. Милорад Драгојевић, Тенкови и борбена возила пешадије, 265 страна, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1986Милорад Драгојевић, Борбена возила, 330 страна, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1990.
9. ^ VПОЛИТИКА, дневни лист, 22. децембар 1979, Вечерње новости, Народна армија истог датума. Монографије поводом 30, 35 и 40 година од оснивања института, ВТИ; Милорад Драгојевић, Развој нашег наоружања, Задужбина Андрејевић, 2003 Реферат директора поводом 35 година од постанка института, ВТИ од 1983
10. ^ Милорад Драгојевић, О конструкционом решењу и резултатима испитивања синхронизера за нови шестобрзински мењач, НТП, бр. 5, 1967године
11. ^ Милорад Драгојевић, Проблеми пројектовања и испитивања фрикционих елемената који раде у условима мокрог трења у преносницима снаге возила, саопштење на скупу „Наука и моторна возила 1972.“
12. ^ Милорад Драгојевић, Неки проблеми система за управљање гусеничних возила, „Научно-технички преглед“, 1964. године Милорад Драгојевић, Савремене тенденције развоја система преноса снаге гусеничних возила, НТП, бр. 7, 1971. Године Милорад Драгојевић, Развој нашег наоружања, Задужбина Андрејевић, 1995.
13. ^ Милорад Драгојевић, Трансмисије у блоку гусеничних возила, саопштење Института за возила, 1972. године Милорад Драгојевић, Истраживање кинематских шема сложених система преноса снаге са хидростатичким претварачем за промену степена преноса и управљање возила, НТП, бр. 8, 1978. године Милорад Драгојевић, О математичком моделу сложеног система преноса снаге са хидростатичким претварачем за промену степена преноса и управљање возила, НТП, бр. 5, 1978. године
14. ^ Razvoj našeg naoružanja - prof. dr Milorad Dragojević, Zadužbina Andrejević, 2003. Програм реализације КАПЕЛА, ВТИ, 1980. Милорад Драгојевић, Тенкови и борбена возила пешадије, ВИЗ 1985. Милорад Драгојевић, Борбена возила, ВИЗ 1990. Милорад Драгојевић, Развој нашег наоружања, Задужбина Андрејевић, 1995.
15. ^ Програм реализације Тенка ВИХОР, ВТИ, 1984. Идејни пројект ВИХОР, ВТИ, 1986. Пројекти подсистема ВИХОР, ВТИ, 1986. Истраживање и развој мотора за тенк ВИХОР, ВТИ, од 1984. Испитивање моделског решења тенка ВИХОР, ВТИ, од 1984. Програм реализације КАПЕЛА, ВТИ, 1980.

• Програм реализације Тенка ВИХОР, ВТИ, 1984.
• Идејни пројект ВИХОР, ВТИ, 1986.
• Пројекти подсистема ВИХОР, ВТИ, 1986.
• Истраживање и развој мотора за тенк ВИХОР, ВТИ, од 1984.
• Испитивање моделског решења тенка ВИХОР, ВТИ, од 1984.
• Програм реализације КАПЕЛА, ВТИ, 1980.
• Програм реализације БВП М80, ВТИ, 1975. 1980.
• ВОЈНИ ЛЕКСИКОН, Војно издавачки завод,1981. (и допуна издања)
• Генерали и адмирали СРБИЈЕ, 1981 - 2011.
• Милорад Драгојевић, Тенкови и борбена возила пешадије, ВИЗ 1985.
• Милорад Драгојевић, Борбена возила, ВИЗ 1990.
• Милорад Драгојевић, Развој нашег наоружања, Задужбина Андрејевић,2003.