Милена Лазаревић Поповић

Милeна Лазарeвић Поповић
Лични подаци
Пуно имеМилeна Лазарeвић Поповић
Датум рођења(1988-08-16)16. август 1988. (36 год.)
Место рођењаКрагујевац, СФРЈ
Занимањевокални солиста
Музички рад
Инструментивокал
Издавачке кућеПГП РТС

Милена Лазаревић Поповић (Крагујевац, 16. август 1988) српска је вокална солисткиња Радио Телевизије Србије и Радио Београда. Једна од вокалних солисткиња која је снимала за трајни архив Радио Београда. Добитница је значајних признања и награда у домену очувања националног музичког стваралаштва Србије.

Биографија

Рођена је 16. августа 1988. године у Крагујевцу. Завршила је нижу и средњу музичку школу „Др Милоје Милојевић” у Крагујевцу, одсек за соло певање, нижу у класи професора Предрага Милановића, а средњу у класи професорке Лидије Јевремовић. Упоредо је завршила средњу економску школу, а након исте стекла звање дипломираног економисте на Факултету за пословне студије и право. Ипак, њен пут ка музици се одвијао сасвим спонтано, те је током школовања постала вокална солисткиња Центра за неговање традиције и културе „Абрашевић“ у Крагујевцу. Постала је члан хорова: „Кир Стефан Србин”, „Лицеум”, „Инструментариум”, народног оркестра „Крагујевац Концерт”, ансамбла „Ђурђеви ступови”.[1] Године 2009. у просторијама Радио Београда полагала је аудицију за радио певача пред стручним жиријем чији је председник била Мерима Његомир. Истог тренутка постала је члан певачког студија који је Мерима Његомир водила у оквиру музичке продукције Радио Телевизије Србије. Уследили су бројни солистички наступи на концертима Радио Београда,[2] али и у емисијама реализованим од стране Радио Телевизије Србије.[3][4][5] Успешно је сарађивала, наступала и снимала са народним оркестрима и ансамблима Љубише Павковића, Владе Пановића, Бранимира Ђокића и Синише Вићентијевића, Мише Мијатовића, Александра Софронијевића, Часлава Љубеновића. У уметничкој каријери, издваја се и сарадња са војним оркестром „Станислав Бинички” Министарства одбране Републике Србије под диригентском палицом Војкана Борисављевића.

Представљала је забавну и народну песму Србије у многим престижним концертним дворанама, али и центрима за науку и културу: У Коларчевој задужбини,[6] Опери и Театру Мадленианум, београдском Центру Сава, Дому синдиката на Тргу Николе Пашића, Центру Руски дом, на београдском стадиону Ташмајдан, као и на бројним позоришним сценама и сценама осталих центара за културу у градовима широм Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне горе, Румуније, Мађарске. Много пута је дала свој допринос у оквиру очувања нематеријалне културне баштине Србије наступима у великим серијалима Радио Телевизије Србије: „Даровница”, „Свирај оно наше”, „Иде миле”, „60 најлепших народних песама”, „Песма и Бинго”, „Жикина Шареница”, као и путујућим караванима Радио Телевизије Србије. Сарађивала је са телевизијском музичком уредницом Неном Кунијевић,[7] те је више пута за потребе емисија из њеног серијала снимала најлепше одабране песме које је представљала у емисијама „Лети, лети песмо моја мила”, „Сети се моје песме”, „Златни гласови Радио Београда” снимљених у част проминентних вокалних солиста Радмиле Димић, Маре Ђорђевић, Ксеније Цицварић, Вере Ивковић.[6][8] Стварала је трајне снимке за архив Радио Београда, а неки од објављених су: Каранфиле цвеће моје, Запевала Булбул птица, Шетајући поред Љубовића, Заљубљена душа.

Награде

Од 2009. године до данас добила је много истакнутих признања за најбољу интерпретацију, али и очување народног изворног стваралаштва од заборава:

  • Најбољи вокални солиста „Шумадијске игре”
  • Златни глас фестивала „Прођох Левач прођох Шумадију”
  • Најбољи вокални солиста на фестивалу „Sus pe arges la izvoare” Питешти, Румунија
  • Најбољи вокални солиста на фестивалу „Златни опанак”[9]
  • Прва награда на фестивалу Јасеничко прело
  • Друга награда стручног жирија на фестивалу народне музике „Драгиша Недовић”
  • Специјална награда публике на фестивалу „Царевчеви дани“, Велико Градиште
  • Апсолутни победник фестивала „Старе стазе” у Сарајеву са песмом Тамо где љубав чека на нас двоје коју је написала Станија Бркић, аранжирао Бобан Продановић, а компоновао Миша Мијатовић.[10]

Милена је снимила и песме:

  • Бој на Косову
    • текст: Данијела Славнић, музика и аранжман: Влада Тодосијевић
  • Никољдан
    • текст: Саша Божовић, Микица Антонић, Горан Корцеба, музика: Микица Антонић, аранжман: Микица Антонић, микс и мастеринг: Немања Антонић
  • Опет бих те миловала
    • текст, музика и аранжман: Влада Пановић
  • Децембарске сузе
    • текст: Жељко Самарџић Панонац, музика: Мирон Сивч, аранжман: Дубравко Исаков
  • Тамо где љубав чека на нас двоје
    • текст: Станија Бркић, музика: Миша Мијатовић, аранжман: Бобан Продановић
  • Два света
    • текст: Дејан Вукајловић, музика и аранжман: Милос Матејић Милтон
  • И да те не волим
    • текст и музика: Зоран Дашић Даша, аранжман: Александар Софронијевић

Фестивали

  • „Драгиша Недовић”, Крагујевац, друга награда стручног жирија
  • „Старе стазе”, Сарајево, прва награда стручног жирија[10]

Референце

  1. ^ „Badnji koncert MS Stupovi u Kragujevcu”. Prvi Prvi na Skali. Приступљено 14. 10. 2019. 
  2. ^ „Darovnica: prenos koncerta iz Niša”. www.rts.rs. Приступљено 14. 10. 2019. 
  3. ^ „Ауторско вече Радослава Граића „Мито бекријо“”. Музичка продукција РТС (на језику: српски). Приступљено 14. 10. 2019. 
  4. ^ „Sutra počinju Dani Vranja”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 14. 10. 2019. 
  5. ^ „"Merak veče" u Vranju”. juGmedia (на језику: српски). 29. 8. 2013. Приступљено 14. 10. 2019. 
  6. ^ а б „Koncert posvećen Veri Ivković”. www.rts.rs. Приступљено 14. 10. 2019. 
  7. ^ „Najlepše pesme naše narodne muzike u božićnom izdanju emisije Oj badnjače, badnjače”. Glossy (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 14. 10. 2019. 
  8. ^ „Zlatni glasovi Radio Beograda”. www.rts.rs. Приступљено 14. 10. 2019. 
  9. ^ „Istorijat”. www.zlatniopanak.co.rs. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 14. 10. 2019. 
  10. ^ а б „Milena Lazarević pobjednik festivala “Stare staze” Pale 2013 | Palelive.com”. Palelive.com (на језику: бошњачки). Приступљено 14. 10. 2019. 

Спољашње везе