Под називом МиГ-9 постојала су два авиона:
Први је био модификација ловачког авиона МиГ-3 са уграђеним радијалним мотором М-82А и нешто промењеним димензијама који је први пут полетео 1941. године а други је авион на млазни погон, који је први пут полетео 1946. године о коме је у овом чланку реч.
Са освајањем производње копија њемачких млазних мотора, конструкторски биро Микојана и Гурјевича је почео са пројектовањем прототипа И-300. То је био један од првих совјетских авиона са ламинарним аеропрофилом крила и први са трицикл стајним трапом који је ушао у наоружање ВВС (Совјетско ратно ваздухопловство). Имао је 2 млазна мотора изведена од њемачких BMW-003, монтирана у трупу један до другог. Граничник усисника је носио топ од 37 mm.
Први лет прототипа је изведен 24. априла 1946. године, а авион је ушао у серијску производњу крајем 1946. Произведено је укупно 598 серијских авиона.
Употреба
Због исхитреног развоја уочен је читав низ проблема. При опаљењу централног топа је долазило до увода барутних гасова у усисник мотора, што није добро утицало на моторе и пилота. Постојали су проблеми и са моторима, стабилношћу при великим брзинама и низ других.
Авион је углавном због тога био намијењен за нападе на земаљске циљеве.
Карактеристике
Пројекције авиона МиГ-9.
Врста авиона: ловачки авион
Посада: један
Први лет прототипа: 24. април 1946.
Уведен у употребу: 1947.
Крај употребе:
Конструктор: конструкциони биро Микојан и Гурјевич
Димензије
Дужина: 9.75 m
Распон крила: 10 m
Висина: m
Површина крила: 18.2 m²
Аеропрофил крила:
Масе
Празан: 3540 kg
Оптерећен: kg
Највећа полетна маса: 5500 kg
Погонска група
Мотори: два млазна Колесов РД-20 (изведени од BMW-003), сваки са по 7800 N потиска
Однос потисак/тежина: N/kg
Летне особине
Највећа брзина: 910 km/h
Крстарећа брзина: km/h
Радијус дејства: 1100 km
Највећи долет: km
Оперативни врхунац лета: 13000 m
Брзина пењања: m/s
Наоружање
Стрељачко: Један топ НС-37 калибра 37 mm, два топа НС-23 калибра 23 mm
