Мехмед Ханџић

Мехмед Ханџић
Датум рођења(1906-12-16)16. децембар 1906.
Место рођењаСарајево, Аустроугарска
Датум смрти26. јул 1944.(1944-07-26) (37 год.)
Место смртиСарајево, Краљевина Југославија (дејуре)
НДХ (дефакто)

Мехмед Ханџић (Сарајево, 16. децембар 1906, Сарајево — Сарајево, 26. јул 1944)[1] био је један од иницијатора Сарајевске резолуције и председник Одбора народног спаса.

Школовање и каријера

Завршио је мектеб и руждију а затим и Шеријатску гимназију 1926. године. После завршене гимназије је отишао у Каиро где је 1930. године завршио Универзитет Ал-Азхар као најбољи студент.[2] По повратку са завршених студија студија Мехмед је почео да ради као предавач у Гази Хусрев-беговој медреси у којој су ученици организовали штрајк због Мехмедових покушаја да учврсти дисциплину у медреси.[3] После медресе Мехмед је од 1937. године радио и као управник и библиотекар Гази Хусрев-бегове библиотеке.[4]

Сарајевска резолуција

Главни чланак: Сарајевска резолуција

Сарајевска резолуција је била резолуција коју је током Другог светског рата у Сарајеву (тада у саставу Независне Државе Хрватске) 14. августа 1941. године на предлог главног одбора усвојила скупштина удружења илмије (муслимански верски службеници[5]) „Ел-Хидаје“.[6] Овом резолуцијом се констатује тешка ситуације у којој су се нашли муслимани Босне и Херцеговине а за коју се наводи да је последица смишљене политике усташа да изазову сукобе православаца и муслимана, јавно се осуђују злочини појединих муслимана над грко-источњацима (православним Србима), констатује обесправљеност муслимана коју спроводе католици и захтева успостављање реда и мира, кажњавање одговорних за злочине и пружање помоћи жртвама.[7]

Одбор народног спаса

Главни чланак: Одбор народног спаса

Одбор народног спаса је 26. августа 1942. године основан у Сарајеву, Независна Држава Хрватска, са циљем да организује наоружавање муслимана.[8] Председник одбора је био Салих Сафвет Башић, али је пресудну улогу у доношењу одлука имао Узеир-ага Хаџихасановић који је био познати трговац из Сарајева и бивши сенатор.[9] Један од првих 48 чланова одбора је био и Касим Добрача.

Смрт

Мехмед Ханџић је умро 26. јула 1944. године од последице операције бруха. Постоје контроверзе о узроку смрти које никада нису биле поткрепљене чврстим материјалним доказима.[10]

Библиографија

  • Увод у тефсирске и хадиске науке
  • Уџбеник за исламску догматику „Имул-келам“
  • Арапска граматика за медресе средње школе (коаутор)
  • Вазови
  • Више од три стотине чланака, студија и теолошких расправа[11]

Референце

  1. ^ Шаћир Филандра, Кемал Баковић и Нусрет Хоџић. „Мехмед Ханџић”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2008. г. Приступљено 21. 7. 2010. „Mehmed-efendija rođen je 16. decembra 1906. godine, a iznenada umro 26. jula 1944. godine.” 
  2. ^ Шаћир Филандра, Кемал Баковић и Нусрет Хоџић. „Мехмед Ханџић”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2008. г. Приступљено 21. 7. 2010. „Poslije mekteba i ruždije završio je Šerijatsku gimnaziju 1926 godine,nakon čega je otišao u Kairo,upisao i 1931. godine završio Džamiul-Azher...... 1930. godine polaže završni ispit na El-Azharu kao najbolji student.” 
  3. ^ Шаћир Филандра, Кемал Баковић и Нусрет Хоџић. „Мехмед Ханџић”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2008. г. Приступљено 21. 7. 2010. „Ubrzo po njegovom dolasku u Gazijinu medresu, tamo je izbio štrajk učenika. Štrajk je bio pokrenut zbog discipline, jer je moj brat htio da se u tu školu vrati i ojača disciplina među učenicima - из интервјуа са Мехмедовим братом Мустафом Ханџићем” 
  4. ^ Шаћир Филандра, Кемал Баковић и Нусрет Хоџић. „Мехмед Ханџић”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2008. г. Приступљено 21. 7. 2010. „...da bi 1937. godine bio postavljen za upravitelja i bibliotekara Gazi Husrev -begove biblioteke...” 
  5. ^ „Улема у одбрани живота и човјека”. Ријасет Исламске верске заједнице у Босни и Херцеговини. 5. 6. 2007. Архивирано из оригинала 21. 10. 2011. г. Приступљено 11. 7. 2010. „„Bosanska ulema i bošnjački intelektualci su potpisali i objavili više rezolucija, međutim rezolucija El-Hidaje (Udruženja ilmijje/ islamskih vjerskih službenika) donesena u Sarajevu 18. oktobra 1941. godine, bila je začetak svim rezolucijama koje su uslijedile.“” 
  6. ^ „Интернет сајт Града Сарајева, Историја, Период 1918—1945. год.”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2010. г. Приступљено 7. 7. 2010. „„Већ у љето 1941. муслимани су у разним крајевима БиХ и Санџака били изложени масовним четничким нападима на њихове животе и имовину. Са друге стране, усташке власти су одмах почеле са масовним прогонима и затварањем Срба, Јевреја, „бијелих Цигана“ и свих антифашиста без обзира на вјерску и етничку припадност те њиховим депортовањем у логоре смрти.“” 
  7. ^ „Интернет сајт Града Сарајева, Историја, Период 1918—1945. год.”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2010. г. Приступљено 7. 7. 2010. „У тим околностима је у Сарајеву на скупштини Удружења илмије „Ел-Хидаје“ 14. августа 1941. усвојена резолуција у којој се јавно осуђују усташки злочини и они појединци међу муслиманима који су учествовали у њиховом вршењу.” 
  8. ^ „9. геноцид”. Патриотска лига Босне и Херцеговине. Архивирано из оригинала 20. 06. 2010. г. Приступљено 20. 7. 2010. „„Istovremeno je osnovan Odbor narodnog spasa u cilju naoružavanja Bošnjaka.............. Odbor narodnog spasa je konstituiran na skupu održanom u Sarajevu 26. VIII 1942. godine. Među 48 članova Odbora, pored ostalih, bili su Edhem Mulabdić, književnik, Mustafa Softić, gradonačelnik Sarajeva, Me hmed Handžić, predsjednik udruženja ilmije "El-Hidaje", zatim ugledni sarajevski advokati dr. Jusuf Tanović i dr. Zaim Šarac, hafiz Muhamed Pandža, Kasim Dobrača, Derviš Korkut, kustos Zemaljskog muzeja, dr. Asim Musakadić, gradski fizikus, te dr. Vejsil Bičakčić, poznati sarajevski ljekar.“” 
  9. ^ „9. геноцид”. Патриотска лига Босне и Херцеговине. Архивирано из оригинала 20. 06. 2010. г. Приступљено 20. 7. 2010. „„ Na čelu Odbora je bio profesor Salih Safvet Bašić, tadašnji naibu-reis, dok je Odbor stvarno vodio Uzeir-aga Hadžihasanović, čuveni sarajevski trgovac i bivši senator.“” 
  10. ^ Шаћир Филандра, Кемал Баковић и Нусрет Хоџић. „Мехмед Ханџић”. Интернет сајт Шадрван. Архивирано из оригинала 25. 03. 2008. г. Приступљено 2. 8. 2010. „„ Mehmed ef. Handžić je umro 1944. godine, poslije bezazlene operacije bruha. Nije umro od operacije, već navodno od zgrušavanja krvi, od tromboze, kada mu je ugrušak krvi dospio do srca. A bio se potpuno oporavio od operacije. Mustafa Handžić sjeća se zadnjih dana bratova života: "Na pet-šest minuta prije nego što će umrijeti kod njega je bio jedan od braće i s njim lijepo razgovarao, kao sa potpuno oporavljenim insanom. Samo što je brat izišao od njega, nije ni kući stigao, Mehmed je umro(!?). Bilo je to za cijelu porodicu iznenađenje i žalost. Imao je tek 38 godina života i bio u najboljoj i fizičkoj i umnoj snazi, ali, eto, umro je." Umro je alim u najboljim godinama života a u najtežem periodu kroz koji su prolazili njegovi sunarodnjaci. O pravim razlozima njegove smrti se svašta nagađalo. Niko nikad nije otkrio pravi razlog prerane smrti. Možda odgovor treba tražiti u godini njegova preseljenja na Ahiret. Svi smo Allahovi i njemu se vraćamo.Tarih na Mehmedovim nišanima napisao je jedan od njegovih najboljih prijatelja Kasim ef. Dobrača.“” 
  11. ^ Шаћир Филандра, Кемал Баковић и Нусрет Хоџић. „Мехмед Ханџић”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2008. г. Приступљено 21. 7. 2010. „Njegov rad u nastavno-brazovnom procesu bio je posebno plodan,napisao je "Uvod u tefsirske i hadiske nauke",udžbenik za islamsku dogmatiku"Ilmul-kelam",a sudjelovao je u izradi arapske gramatike za medrese srednje škole......Objavio je više od tri stotine članaka i studija na bosanskome i arapskome jeziku,čisto teoloških rasprava,studija iz islamske prošlosti,islamske savremenosti i kulturne historije Bošnjaka.Svoje vazove objavio je u posebnoj knjizi "Vazovi"”