Маус је графички роман у два дела, аутора Арта Шпигелмана. Шпигелман је за ово дело 1992. године добио Пулицерову награду,[1] чиме је допринео да ова врста ликовно—литерарног дела коначно буде призната као озбиљна уметничка форма, софистицирани књижевни медиј за одрасле.[2] Због тога се сматра једним од најважнијих стрип аутора.[3]
Опис романа
Маус је биографски, а делом и аутобиографски роман. То је прича о Владеку Шпигелману, пољском Јеврејину, једном од малобројних који су преживели холокауст. Истовремено је то прича и о његовом сину, америчком стрип-цртачу Артуру који, бележећи очеву драматичну историју, анализира и свој однос са оцем.[4]
Шпигелман је свој графички роман објавио у два дела:
Маус 1 - повест преживелог: Мој отац крвари историју (енг.Maus I - A Survivor's Tale, My Father Bleeds History)
Маус 2 - повест преживелог: И ту су почеле моје невоље (енг. Maus II - A Survivor's Tale, And Here My Troubles Began)
Шпигелман је на овом делу радио од 1980. до 1991. године.[5]
Радња романа
Шпигелман у свом делу описује животни пут Владека Шпигелмана, од успешног трговца текстилом у Пољској, преко ужаса немачке окупације, понижења у гету, до логорашког пакла у Аушвицу. Владекова прича је дубоко лична драма коју осветљава његов син, строго поштујући очеву причу и чињенице.
Шпигелманов наративни, цртачки поступак је једноставан. Разни европски народи представљени су у складу са бруталном зоолошком метафориком званичне нацистичке пропаганде: Јевреји су представљени као мишеви, Пољаци као свиње, Американци као пси, Французи као жабе, а војници Вермахта, главни предатори у овом расистичком ланцу исхране, као бесне мачке.[4]
Културолошки утицај
Године 1992. књига је добила Пулицерову награду, најпрестижнију америчку награду за новинарство и документарну прозу. До тада је ова врста литературе углавном била маргинализована и није сматрана књижевним делом и је био први пут да се неки графички роман (стрип) пробио на листу бестселера.[6] Роман Маус је преведен на готово све европске језике.[4]
'Маус' је књига коју је немогуће оставити пре него што је дочитате до краја. Кад два миша разговарају о љубави – то је дирљиво. Кад пате – плачеш. Док читамо ову причу која описује и страдања и смешне догађаје и свакодневне животне ситуације једне источноевропске породице, њен језик нас све више обузима а ритам приповедања хипнотише до те мере да када завршимо с читањем одлажемо књигу несрећни што напуштамо њен магични свет. И онда очекујемо наставак који ће нас вратити у тај свет.
”
Српска издања
Маус је у Србији први пут објављен 2002. (први део) и 2003. године (други део). Објавила га је издавачка кућа Самиздат Б92.
Референце
^„Art Spiegelman”. The Pulitzer Prizes. Columbia University. Приступљено 24. 12. 2018.