Родно место и дом из детињства Марије Конопничке у Сувалки, сада музеј
Конопничка је рођена у Сувалки 23. маја 1842. године.[4] Њен отац, Јозеф Василовски, био је адвокат.[4] Била је школована у кући и провела је годину дана (1855–56) у самостанском пансиону сестара еухаристијских поклоница у Варшави (Zespół klasztorny sakramentek w Warszawie).[5]
Конопничка, аутор Марија Дулебианка, 1902
Као писац дебитовала је 1870. песмом „W zimowy poranek“ („Зимско јутро“).[6] Популарност је стекла након објављивања песме „W górach“ („У планинама“) 1876. године, коју је похвалио будући нобеловац Хенрик Сјенкијевич.[6][7] 1862. године удала се за Јарослава Конопничког.[4][7] Имали су шесторо деце.[4][8]Брак није био срећан[9] јер њен супруг није одобравао њену списатељску каријеру.[7] У писму пријатељу описала је себе као „без породице“ и као „птица затворена у кавезу“.[9] На крају је 1878. године, у незваничном раздвајању, напустила мужа и преселила се у Варшаву да се бави писањем.[4][9] Са собом је повела и своју децу.[10] Често је путовала по Европи; њено прво велико путовање било је у Италију 1883.[6] Године 1890–1903. провела је живећи у иностранству у Европи.[6][11]
Њен живот је описан као „турбулентан“, укључујући ванбрачне романсе, смрти и менталне болести у породици.[7] Била је пријатељица пољске песникиње позитивистичког периода, Елизе Ожешкова,[12] и сликарке и активисткиње Марије Дулебианке (са којом је живела у могуће романтичној вези).[13] Претпоставља се да је била бисексуална или лезбијка (посебно у вези са Дулебианком[7][14]), мада то није потпуно истражено, а то питање се обично не помиње у биографијама Конопничке.[15][16][17][18]
Конопничкиња сеоска кућа, данас музеј, у Жарновјецу
Поред тога што је била активна писац, била је и друштвена активисткиња, која је организовала и учествовала у протестима против репресије над етничким (пре свега пољским) и верским мањинама у Пруској.[6] Такође је била укључена у борбу за женска права.[19]
Њено књижевно стваралаштво 1880-их стекло је широко признање у Пољској.[6] 1884. године почела је да пише књижевност за децу, а 1888. године дебитовала је као прозни писац за одрасле са Cztery nowele (Четири приповетке).[6] Због растуће популарности њених радова, 1902. године један број пољских активиста одлучио је да је награди куповином властелинске куће.[11] Купљена је средствима која су прикупиле бројне организације и активисти.[11] Како Пољска у то време није била независна земља, а како су њени радови били политички неприкладни за пруске и руске власти, изабрано је место у толерантнијем аустријском делу пре-поделе Пољске.[11] 1903. године добила је властелинство у Жарновјецу, где је стигла 8. септембра.[11][20] Тамо је проводила углавном пролећа и лета, али би и даље путовала по Европи у јесен и зиму.[6][11]
Конопничка је писала прозу (пре свега кратке приче), као и песме.[22] Један од њених најкарактеристичнијих стилова биле су песме стилизоване као народне песме.[6] Окушала се у многим жанровима књижевности, попут репортажних скица, наративних мемоара, психолошких студија портрета и других.[6]
Заједничка тема њених дела била је угњетавање и сиромаштво сељаштва, радника и пољских Јевреја.[3][4] Њена дела су такође била изузетно патриотска и националистичка.[2][23][24] Због симпатије према јеврејском народу описана је као филосемит.[2]
Једно од њених најпознатијих дела је дуга епика у шест песама, Мистер Балцер у Бразилу (Pan Balcer w Brazylii, 1910), о пољским емигрантима у Бразилу.[4][6] Друга је била Рота (Заклетва, 1908), коју је углазбио Феликс Нововијски, и која је постала две године каснијене незванична химна Пољске, посебно на територијама пруског дела.[20][25] Ова патриотска песма била је снажно критична према германизацијској политици и стога је описана као антинемачка.[26]
Њено најпознатије књижевно дело за децу је из 1896, O krasonoludkach i sierotce Marysi (Мала сиротица Марија ипатуљци).[24] Дела њене књижевности за децу била су добро прихваћена у поређењу са многим другим делима тог периода.[6]
Марија Конопничка је такође компоновала песму о погубљењу ирског патриоте Роберта Емета. Британске власти су Емета погубиле у Даблину 1803. године, али је Конопничка објавила своју песму на ту тему 1908.[27]
Била је и преводилац. Њена преведена дела укључују Фаталита и Темпесте Аде Негри, објављене у Пољској 1901.[28]
Споменице
Године 1922. је Специјална школа за образовање Марија Конопничка основана у месту Пабјанице.
Кућа Кононпничке у Жарновјецу преуређена је у музеј, отворен 1957. године, Музеј Марије Конопничке у Жарновјецу (Muzeum Marii Konopnickiej w Żarnowcu).[11][20] Други музеј, Музеј Марије Конопничке у Сувалки, отворен је 1973.[29]
Одређени број школа и других институција, укључујући неколико улица и тргова, носе њено име у Пољској. По њој је назван и брод пољске трговачке морнарице МС Мариа Конопничка. Подигнуто јој је неколико плоча и споменика. Један од најновијих је њен споменик изграђен у Сувалки 2010.[30] По њој је 1994. године назван кратер на Венери[31]
У Варшави је 2010. године, на стогодишњицу њене смрти, створена Међународна награда Марије Конопничке као признање за органски рад (praca organiczna).
Одабрани споменици и спомен обележја посвећена Марији Конопницкој:
Brodzka, Alina. Maria Konopnicka, "Wiedza Powszechna", Warszawa, 1975.
Baculewski, Jan. Śladami życia i twórczości Marii Konopnickiej, Ludowa Spółdzielnia Wydawnicza, Warszawa, 1966.
G. Borkowska, Ruchliwa fala (Maria Konopnicka i kwestia kobieca), [in:] Maria Konopnicka. Głosy o życiu i pisarstwie w 150-lecie urodzin. Warszawa 1992
.JPG)
