У месту је тридесетих година 19. века био парох, поп Недељко Петровић, отац Наталије Петровић Каравелове и Настаса Петровића професора Велике школе у Београду и истакнутог јавног и културног радника.[1]
Макце је чувено житарско село у плодном Стигу.[2] Ту се користи 1888. године једна вршаћа машина коју покрећу коњи. Мештани су вредни а село напредно, које дуги низ година учествује у раду "Српског пољопривредног друштва". Године 1934. у месту је подружница "Српског Пољопривредног друштва" са 18 чланова, а две године раније било их је чак 38.
Село има основну школу, у којој 1880. године почиње рад учитељ Ђорђе Живковић. Дамњан Тодоровић је постављен у Макцу 1884. године. А 1887. године ту је премештен за учитеља, заступник (приправник) Милић Поповић, из Петровца.[3] Године 1896. ту је четвороразредна школа са 101 ђаком. Миливоје Ђорђевић је учио сеоску децу 1899. године.
У општини Чешљеборској је крајем 19. века било седам села. Једно од њих је Макце са више од 1.500 становника.[4] У међувремену је дошло израженом вољом мештана до реорганизације. Године 1901. у сада властитој општини Макачкој је поред седишта Макца и Дољашница.[5]
Демографија
У насељу Макце сада живи 793 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (42,0 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 263 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,71.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
.svg)
