Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Најстарији писани извор у коме се ово село спомиње јесте повеља Ђурђа Бранковића о властелинству великог челника Радича из 1428. године. У атару села налази се манастир Нимник, стари Марјански манастир, који потиче из 14. века. Саставни део села је и Марјање, некада посебно село.
За време Кочине крајине (1788) готово сви мештани избегли су у Аустрију; многи од њих се нису никада ни вратили. Отуда и данас у Банату постоје презимена Курјачки и Марјански.
Основна школа у Курјачу почела је са радом 1832. године, али су видови описмењавања постојали и раније у манастиру Нимнику. Из Курјача су Ајдуче Стојан, Хајдук Гица, задужбинар Ђорђе Селић, штампари и издавачи Јован и Александар Селић, високи државни чиновник Петар Момировић...
За време Првог светског рата у Курјачу су се водиле велике борбе, у којима је учествовао и син Бранислава Нушића, Бан Нушић, који је у околини Пожаревца и подлегао тешким ранама.
Фудбал се у Курјачу игра од 1929. године. Највећи спортски успех имао је одбојкашки клуб „Стиг“.
За време Другог светског рата у Курјачу је живео и радио као учитељ Мирољуб Јевтовић, познати публициста и књижевник.
Велиша Јоксимовић написао је монографију „Курјаче и његова школа“ која је објављена у едицији „Хронике села Србије“ 2001. године. У току је израда и друге књиге о Курјачу и Курјачанима.
Демографија
У насељу Курјаче живи 742 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 231 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 4,16.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
.svg)
