Ликовно-еколошка колонија Бардача или (Ликовно-еколошка колонија Бардача-Србац) је једна од најстаријих Југословенских ликовних колонија, и најстарија ликовна колонија у Босни и Херцеговини. Иницијатива за оснивање је потекла на острву Ижу од стране академског сликара Рајка Петковића1983. године, а основана је 1984. године у природном резервату Бардача у Бардачи, Општина Србац. ЛЕК на Бардачи није прекидана ни током рата у БиХ, те је у том периоду, поред ликовне и еклошке оријентације била и хуманитарна пошто је ратних година сву зараду од продаје слика давала дјеци погинулих бораца. У фундусу ЛЕК-а постоји преко 600 умјетничких дјела, од којих многе красе институције Републике Српске, а њихова вриједност се процјењује преко 2 милиона км.[1]
Историјат
Идеја о оснивању ликовно-еколошке колоније се родила на острву Иж, поред Задра на тамошњој ликовној колонији 1983. Иницијатори за оснивање бардачке колоније су били: новосадски слокар Рајко Петковић, поријеклом из Српца, Свјетлана Вујовић и Марјана Кобе, еколози из Љубљане. Ову идеју је Петковић предочио неколицини умјетника у Новоме Саду, окупљених око "Ликовног дворишта" и они су је прихватили. Крајем 1983. године је Рајко Петковић разговарао са представницима општине Србац, који су радо прихватили ову иницијативу. Поред Рајка Петковића, за формираље колоније је најзаслужнији и Угљеша Петковић, тадашњи директор Народног универзитета у Српцу, чијим ангажманом је колонија опстала финансијски.
„
Онима што долазе за нама морамо оставити барем још мало неокрњену природу, а не само отровану земљу, воду, здрак, умирајуће шуме и пророду опћенито, у којој је неодољив део човјека, а тај је- Жал као најкултивираније биће највећи загађивч природе
”
Маријана Кобе, Љубљана 1986.
Прве одлуке о оснивању
Да се у мају 1984. године оснује Прва југословенска ликовно-еколошка колонија на Бардачи са циљем да се природна богатства и љепоте општине Србац, а прије свега резерват Бардача, заштите од загађивања. (Бардача је иначе природни резерват коме је запријетила опасност да, због затрованих вода Врбаса, ово изузетно станиште за птице мочварице, доживи лагану смрт.)
Да се мјесто Србац просторно уређује у складу са еколошким принципима.
Да се инсистира на очувању човјекове околине у складу са еколошким постулатима, а да ликовни умјетници својим дјелима дају допринос на тему Умјетност у екологији и екологија у умјетности
Обавезе умјетника према Колонији су да својим умјетничким радом допринесу буђењу културно-алтернативне еколошке свијести ширих, универзалних размјера.
Милић од Мачве "Бардак у Бардачи"
Први сазив Колоније
Први сазив ЛЕК-а је трајао од 25. маја 1984. до 10. јуна 1984. Поред великог броја умјетника, на Колонији су учествовали и еколози, познати стручњаци из хотрикултуре, архитекте, новинари и пјесници. Највећи број умјетника, њих 20 је било из Новог Сада.
.svg){kind=small}
