Лето када сам научила да летим
Насловна страна 6. издања романа (2020)
Настанак
Аутор	Јасминка Петровић
Дизајнер корица	Добросав Боб Живковић
Земља	Србија
Језик	српски
Садржај
Место и време радње	Стари Град (Хвар); око 2015.
Издавање
Датум	2015.
Хронологија
Претходник	35 калорија без шећера
Наследник	Све је у реду

Лето када сам научила да летим је омладински роман српске књижевнице Јасминке Петровић. Први пут је објављен 2015. године у издавачкој кући Креативни центар. У првих пет година доживео је шест издања, а објављен је и на Брајевом писму.^[1] Роман је драматизован и екранизован. Преведен је на неколико језика.

Ово је роман о одрастању, писан у форми дневника тринаестогодишње девојчице Софије из Београда, која летњи распуст проводи са бабом на Хвару, код бабине сестре Луције (нона Луце).^[2] Уз карактеристичну мешавину хумора, живописних ликова и аутентичног приказа људског искуства, Јасминка Петровић у овом роману пружа поглед на последице ратних сукоба и распада СФРЈ из перспективе данашње генерације младих, али истовремено се бави и универзалним темама одрастања, пријатељства и породице, у којима се може препознати сваки млади читалац или читатељка.

• Тринаестогодишња девојчица Софија из Београда,
• Марија (Маре), Софијина баба, рођена на Хвару, живи у Београду
• Луција (Луце), Маријина млађа сестра са Хвара
• Лука, Маријин старији брат са Хвара
• Лука (такође, добио име по деди), Лукин унук, Софијин рођак, такође са Хвара
• Ана, Лукина унука, Софијина рођака и вршњакиња, такође са Хвара
• Свен, Софијин вршњак из Шведске, који летује на Хвару и у којег се Софија заљубљује

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

Лето када сам научила да летим је роман о одрастању, исприповедан у првом лицу, у облику дневника који током 23 ноћи проведене у Старом Граду на Хвару води тринаестогодишња девојчица Софија. Сиже обухвата период од поласка на летовање са бабом, код бабине сестре, нона Луце, до повратка у Београд.^[3] Летовање са две бабе свакако не звучи као летовање из снова једне тинејџерке. У малом месту где не познаје никог, не разуме речи, обичаје и реакције људи који је окружују, њено летовање почиње да личи на кошмар. Главна јунакиња повлачи се у књиге, музику и сањарење у нади да ће јој тако брже проћи време. Али лето је пуно изненађења и Софија полако открива да и у малом месту има људских прича достојних романа, а да се некад с баком и рођацима које једва познаје може лепше испричати него с најбољом другарицом из одељења.^[4]

Радња почиње у Београду, Софијиним припремама за одмор на Хвару, на који одлази са својом бабом Маријом. За бабу, међутим, одмор представља 23 године ишчекиван сусрет са млађом сестром Луцијом. Унутар идиличне приче о летовању, другарству и провлачи се дисонантна прича о ратном сукобу и распаду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Претурајући по библиотеци бабине сестре, нона Луце, Софија наилази на њој непознату и неразумљиву књигу о Титу и Југославији. Њена питања и коментари изазивају расправу међу сестрама о комунизму, Титу и вредностима старог државног поретка из које постепено испливава прича о породичном расколу. Софијина баба Марија рођена је у Старом Граду, на острву Хвару. Отишла је на студије у Београд, удала се за Београђанина и остала у тада главном граду заједничке државе. Њен брат Лука и сестра Луција остали су на Хвару. Лука је у ратном сукобу 90-их изгубио сина. Због бола и очаја он је своје огорчење и осуду усмерио ка свим становницима Србије, па тако и према својој сестри. Свој став изнео је у писму препуном грубих осуда и увреда и брат и сестра прекинули су сваку комуникацију. Марија је толико повређена да одбија Лукину руку помирења и позив на рођенданско славље. Међутим, подстакнута сестрином болешћу и смртном опасношћу у којој се Луција нашла, она одлучује да опрости Луки незаслужене увреде и они се мире.^[5] Марија одлази са сестром у болницу у Сплит, а Софију оставља код Луке и његове породице, где девојчица упознаје своје рођаке, брата Луку (који је име добио по свом деди, исто као и Софијин рођени брат) и сестру Ану, своју вршњакињу.^[6]

Уз карактеристичну мешавину хумора, живописних ликова и аутентичног приказа људског искуства, Јасминка Петровић у овом роману пружа поглед на последице претходних деценија из перспективе данашње генерације младих, али истовремено се бави и универзалним темама одрастања, пријатељства и породице, у којима се може препознати сваки млади читалац или читатељка.^[7]

Роман Лето када сам научила да летим бави се проблемима и потребама савремених тинејџера: дружење са вршњацима, осећај припадности, забава, љубав, несигурност, досада... Такође обрађује и однос старих и младих, као и последице које је рат деведесетих година у бившој Југославији оставио на међуљудске односе и друштво у Србији и Хрватској: мешовите бракове, блиске рођаке на зараћеним странама, погибије. Лет је метафора Софијине жеље за слободом и налажењем сопственог идентитета, а сусрети и доживљаји током летовања носе за њено сазревање важне поруке о љубави, разумевању, опраштању и превазилажењу бола.

Хумор који произлази из тинејџерског самосажаљења и осећања јунакиње да се „смара” са две бабе док се сви други боље забављају, преувеличавање и жалбе на неправедност живота, иронична, али и аутоиронична перспектива, блиски су младим читаоцима, а одлично познавање омладинског жаргона, као и вешто коришћење бодулског дијалекта (чакавска лексика) и српског језика као извор вербалне комике и комичних ситуација дају свежину делу и аутентичност јунакињи.^[2] Роман такође има и идеолошку позадину, ако се посматра у контексту тематизовања рата у бившој Југославији, а такође се може посматрати и као пример женског билдунгсромана.^[8]

Радња романа испричана је у првом лицу, сленгом једне београдске тинејџерке, али дијалози су писани оригиналним језиком актера - српским какав се говори у Београду и бодулским дијалектом, каквим се говори на далматинским острвима. Удео језичког у овом роману је изузетно велик, па се може рећи да је ово добрим делом и роман о језику. Савладавањем и усвајањем непознатог говора главна јунакиња учи да буде отворена према другачијем, што чини важан део њеног одрастања и самообликовања.^[8]

У роману Лето када сам научила да летим запажа се идеолошка позадина приче. Јасминка Петровић у књижевност за децу храбро уноси тему рата на подручју бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и износи свој антиратни став.^[11] У расправама бабе и ноне евоцирају се ратне године, када су се најближи сродници, игром случаја, нашли на супротним странама и поставља се питање опроштаја. Етикетирање, окривљавање, одбацивање, повређеност и обострани бол део су ратне стварности, али сукоб одраслих није мотивисан идеолошки супротстављеним ставовима, већ болом који осећају због губитка који рат сам по себи доноси. Антиратна порука је недвосмислена, а слика друштва обухвата и виђење некадашњег предратног живота у заједничкој држави и савремени живот. Ауторка не избегава директан одговор на питања генерација младих које су рођене после распада Југославије и које расту у друштву у ком се стварају нови национални и културни идентитети, и које је обележено транзицијом, глобализмом и економском кризом.^[12]

Несумњив квалитет романа је у томе што се питања оружаног сукоба на територији бивше СФРЈ и пратећег раста етнонационализма обрађују на такав начин да могу да се утопе у Софијину причу. Основни тон романа остаје ведар, а психолошка тачка гледишта главне јунакиње указује на виталност младости.^[5]

За књигу Лето када сам научила да летим Јасминка Петровић добила је бројне награде:

• Награда Невен удружења Пријатељи деце Србије (2016)
• Мали принц, награда Међународног дјечијег фестивала „Везени мост“ у Тузли (2016)
• Доситејево перо, награда дечје критике коју додељује удружење Пријатељи деце Вождовца (2016)
• Плави чуперак, награда Змајевих дечјих игара (2016)
• Сребрно Гашино перо за најдуховитију књигу на Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу (2016)^[2]

Према роману Лето када сам научила да летим на Радију Београд 1 је 2017. емитована истоимена радио-драма. Радио драматизацију романа урадила је Тамара Барчков. У драми играју: Горица Поповић, Драгана Варагић, Миодраг Милованов, Ива Стефановић, Војко Шантић и Драгана Милошевић, а редитељка драме је Марија Крстић.^[13]

Студенти Факултета драмске уметности у Београду 2019. године осмислили су истоимену позоришну представу. Представу је режирао Патрик Лазић, а учествују Љиљана Ђурић, Драга Живановић и млади глумци Срна Ђенадић, Ђорђе Мишина и Андреј Јемцов. Представа је, у оквиру позоришног фестивала ФИСТ, гостовала у неколико градова Србије,^[14] а одиграна је и на позоришном фестивалу за децу Позоришту Звездаришту 2019. године.^[15]

Октобра 2020. завршено је снимање истоименог филма по сценарију Љубице Луковић и у режији Радивоја Андрића.^[16] Премијера филма првобитно је била најављена за јесен 2021,^[17] али је филм званично почео да се приказује фебруара 2022. године. Премијера је била 16. фебруара у београдској Комбанк дворани.^[18]

• Гига прави море

• Petrović, Jasminka (2015). Leto kada sam naučila da letim. Beograd: Kreativni centar. ISBN 978-86-529-0220-0. Архивирано из оригинала 21. 03. 2022. г. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Karanović, Mirjana S. (jesen 2019). „MODRA VEŠTICA  : čakavska leksika u romanu Leto kad samnaučila da letim Jasminke Petrović” (PDF). Detinjstvo. XLV/3: 59—71. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Карановић, Мирјана С. (proleće 2018). „Летим и спавам : дете приповедач, приповедно ја и доживљајно ја” (PDF). Detinjstvo. 44/1: 72—84. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Петровић, Биљана (2016). „Лето када сам научила да летим” (PDF). Браничево. 60/2: 186—191. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Петровић, Биљана (proleće 2016). „Рат у бившој Југославији у књижевном делу Јасминке Петровић” (PDF). Detinjstvo. 42/1: 88—94. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Судар, Сања (2016). „Жанровска и наратолошка анализа романа Лето када сам научила да летим Јасминке Петровић”. Књиженство. 6/6. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Gordić Petković, Vladislava (2017). „Trauma i njene metafore : kako se srpska proza seća rata”. Politike sećanja i zamrznuti konflikt : postjugoslovenski prostor i širi kontekst. Novi Sad: Centar za istraživanje religije, politike i društva : Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije. стр. 52—61. ISBN 978-86-89419-07-8. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Станисављевић, Невена Б. (2018). „Лето када сам научила да летим Јасминке Петровић као женски образовни роман за 21. век”. Књижевност за децу у науци и настави : зборник радова (PDF). Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу. стр. 323—339. ISBN 978-86-7604-161-9. Приступљено 24. 3. 2021. 

• Јовановић, Марко. „По чему ћу памтити представу „Лето када сам научила да летим"”. Васпитно-образовни систем ”Креативно перо”. Приступљено 24. 3. 2021.