Латентна топлота

Латентна топлота означава количину енергије коју хемијска супстанца прими или преда околини током фазног прелаза у друго агрегатно стање, при чему температура супстанце остаје непромењена. Примери оваквих процеса су топљење леда и кључање воде.[1][2] Овај израз је први поменуо Џозеф Блек око 1750, при чему латинска реч latere значи сакривен.

Две најважније латентне топлоте су латентна топлота топљења и латентна топлота топлота испаравања. Ови термини описују проток енергије када супстанца мења своју фазу: чврсто тело → течност → гас.

У оба случаја промена је ендотермичка, што значи да систем апсорбује енергију при промени од чврстог стања ка гасовитом. Ако се промена одвија у супротном правцу, она је егзотермичка (процес ослобађа енергију).

Табела латентних топлота

Следећа табела садржи латентне топлоте и температуре фазних прелаза неких често коришћених гасова и течности.

Супстанца Латентна топлота
топљења
kJ/kg
Тачка
топљења
°C
Латентна топлота
испаравања
kJ/kg
Тачка
кључања
°C
Етанол 108 -114 855 78,3
Амонијак 339 -75 1369 -33,34
Угљен-диоксид 184 -78 574 -57
Хелијум     21 -268,93
Водоник (2) 58 -259 455 -253
Олово[3] 24,5 372,3 871 1750
Азот 25,7 -210 200 -196
Кисеоник 13.9 -219 213 -183
R134a   -101 215,9 -26,6
Толуен   -93 351 110,6
Терпентин     293  
Вода 334 0 2260 (на 100 °C) 100

Латентна топлота воде

Следећа емпиријска приближна формула се може употребити за израчунавање латентне топлоте кондензације воде у опсегу температура -40 °C до 100 °C:

L(T)=-0,0000614342 T³+0,00158927 T²-2,36418 T+2500,79[4]

Види још

Референце

  1. ^ Perrot, Pierre (1998). A to Z of Thermodynamics. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-856552-9. 
  2. ^ Clark, John, O.E. (2004). The Essential Dictionary of Science. Barnes & Noble Books. ISBN 978-0-7607-4616-5. 
  3. ^ Textbook: Young and Geller College Physics, 8e, Pearson Education
  4. ^ Quartic fit to Table 2.1,p.16, Textbook: R.R.Rogers & M.K. Yau, A Short Course in Cloud Physics, 2e,(1989), Pergamon press

Литература