Налази се на крајњем северу Пољанице, испод Брезовика и других висова Кукавице, у изворишном делу Лалинске реке (која се овде назива Градашница) и Црцавачке реке. На југозападу је село Мијовце, на северу Црцавац, на североистоку планина Кукавица, а на истоку Тумба и Студена. Мањи део села је у долини Ветернице, а већи део између Градашнице и Црцавачке реке, Груачке и Језерске долине и долине Рогја. Од центра Власа удаљено је око 8 км. Село је планинско, без добрих прилазних путева. Може се доћи из Мијовца сеоским путем са доста нагиба или из правца Студене тако што се са пута Пољаница - Вучје код превоја званог Петокрака скрене ка западу слабим шумским путем.
Познати су извори воде: Баљин кладанац, Љуљин кладанац, Лош кладанац, Ајдучки кладанац (ту је долазио Никола Мандрда, чувени пољаначки хајдук из турског времена), Бунатовац, Препљиште, Смрдан, Рогај и Луг.
Село је разбијеног типа, нема изражених махала, али се могу као махале сматрати Жарифез (поред Ветернице), Доње Лалинце, Горње Лалинце и Прекобрдце.
Пре доласка Арнаута у селу су живели Срби, о чему сведочи неколико старих српских гробаља. Једно је „ћосинско“, а друго „брзачко“, за друга се не зна које породице су их користиле. Познате српске породице тога времена биле су Брзаци, Ћосинци и Марковци.
Доласком Арнаута српске породице су се иселиле у Врање, Костомлатицу, Студену и друга села Пољанице. Арнаути су дошли из оближњег села Оруглица и владали су се као хришћани. У време ослобођења од Турака1878. године, било је око 16 њихових кућа. После ослобођења, за кратко време су Лалинце населили Срби из Пољанице и Иногошта. Најстарији досељеници су били Костадин Илић, Новко Ђорђевић, Илија Јовић, Ђорђе Илић, Милош Станковић, Стеван Рашић, Јоца Стевановић, Илићи (Стеван и Станко), Ивко Ристић, Таса Јовић, Ристићи (Миле и Новко), Видосав Јањић, Настас Милошевић, Илија Пешић, Димча Живковић, Милутин Илић, Анта Стевановић, Димитрије Ристић, Ђорђе Стевановић, Величковићи (Стојан, Стоилко и Мита), Анта Станковић, Стојко Костић, Живко Додић, Петар Димитријевић, Микаил и Стеван Милојини, Станко и Сава Јовић, Новко Стошић, Микаил Илић, Антанас Ђорђевић, Стојко Јовић, Милисав Ђорђевић, Милутин Ристић и Стоша Стевановић.
Становништво се бави ратарством, сточарством, воћарством, а у новије време израдом ћумура, бербом гљива и шумских плодова.
Демографија
У насељу Лалинце живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,8 година (50,2 код мушкараца и 51,3 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
.svg)
