Лагуат (арап. الأغواط) је оаза и град од 134.372 становника[1] који се налази у срцу Алжира у покрајини Лагуат, у којој је и административни центар.[2]
Географија
Лагуат лежи на граници где се планине јужног крака Сахарског Атласа спајају са Сахаром[2], и удаљен је 404 километра јужно од главног града Алжира.[3]
Оаза коју натапа Вади Мзи (низводно се зове Вади Дједи), има површину од 253 хектара[2]. Град се простире на два брда, савремени део града лежи на јужној страни, где су све најважније грађевине државне управе и војске, док се на северној страни налази старији арапски део града, са катедралом истоимене епархије.[2]
Донедавно, када није био толико урбанизован - Лагуат је био обрастао палминим насадима, има их и данас, али их је све мање и ређе.[4]
Знаменитости и атракције
Градом доминирају две тврђаве подигнуте 1858. за време Француске колонијалне управе први Форт Моранд налази се на југозападу, а други Бускарен на истоку.
Неолитски петроглифи пронађени су у пећинама у близини Сиди Маклуфа (40 км северно).[4]
Југоисточно од града налази се метеорски кратер - Мадна, за који се претпоставља да је пао пре 3 милиона година, и да је био тежак две тоне.[4]
Историја
Оаза је вероватно насељена током 11. века након инвазије племена Бану Хилал из Арабије, уз помоћ Фатимида из Египта.[2]
Када су маринидски султани из Феза, у Мароку, приморали Абдалвадидског емира Абу Хаму да побегне крајем 14. века, он се неко време склонио са својим присталицама у Лагуат пре него што је отишао у М'заб. Од тада су марокански султани преузели оазу, али побуњени становници нису признали њихову власт и одбили су да плате порез.[5]
Према локалном предању - марабут Сиди Хаџ Аиса (умро 1737.), који се данас слави као заштитник града - преселио се 1698. године. у Лагуату.[5] Од 1727. године оазом и Лагуатом влада Османско царство.[5]
Шеик Муса Ибн Хасан Ел-Мисри из Египта емигрирао је 1829. у Лагуату и основао суфијско братство. Шеик је утицао на снажан отпор локалног становништва француској војсци тако да је Лагуат заробљен тек у децембру 1852., након што је страдало 2300 бранилаца и мештана.[5]
Од 1957. године за француске колонијалне власти побуњени Лагуат више није административни центар јер је премештен у Варглу, и та позиција му је враћена 1974. након административне реформе земље.[5]
Од 1986. године град има Универзитет Амар Телидји где студира 15.000 студената.[6]
Привреда и транспорт
Лагуат је донедавно био трговачко место номадских сточара и сеоски град који је живео од бербе урми, воћа и поврћа из своје оазе.[2]
Данашњи Лагуат је град гасног бизниса на чијој експлоатацији ради алжирска државна компанија Сонотрач[7] јер се ту налази једно од најбогатијих налазишта на свету Хаси Р'Мел. У граду ради и велика цементара Ел Беида.[8] Познат је по ручно тканим теписима и таписеријама.[2]
Поред града пролази трансахраски магистрални пут Н1, а ту је и аеродром Мула Ахмед, који је реконструисан 2003. године.[3]
Становништво
Референце
Спољашње везе
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
