Коста Месаровић
Породична гробница косте Месаровића у Аркадама на Новом гробљу у Београду
Датум рођења	1840.
Датум смрти	14. јануар 1886.
Место смрти	Санремо

Коста Месаровић (1840 − Санремо, 14. јануар 1886) је био трговац, банкар и народни посланик.^[1]

Отац му је био трговац житом из Сремске Митровице, а мајка из Вршца.^[1] Прво је радио као књиговођа у великој мануфактурној радњи Антонија Пајевића. У њој је упознао Михајла Павловића, који је радио као калфа и са којим је у Београду 1865, на углу Дубровачке (данас Улица краља Петра) и Узун-Миркове улице, отворио радњу за продају ручно израђених производа под именом „Месаровић и Павловић”. Радња је добро пословала и убрзо постала једна до најспешнијих, па су власници од зарађеног новца сазидали куће у Цинцар-Јанковој улици.^[1] Од 1872. је био члан Главног трговачко−занатлијског одбора.^[1]

Учествовао је у Српско-турским ратовима (1876−1878).^[1]

Након 1880. је купио плац од велетрговца Николе Стефановића у Кнез Михаиловој улици и на њему је изградио двоспратну кућу по пројекту архитекте Александра Бугарског.^[1]

Као кандидат Напредне странке је 1881. изабран за народног посланика.^[1]

Био је члан Железничког одбора који је 1881. закључивао уговор о изградњи Српске железнице, са председником француског Друштва генералне уније, Еженом Бонтуом (фр. Eugène Bontoux). Гласао је против закључивања уговора, али је уговор ипак изгласан у Скупштини, па је због тога поднео оставку са места народног посланика и прикључио се Радикалној странци.^[1]

Фебруара 1884. изабран је за члана Управног одбора Народне банке Краљевине Србије.^[1] О избору подлоге за српски динар, написао је брошуру „Да ли сребрне или златне новчанице”.^[1] Био је добротвор Београдске трговачке омладине.^[1] На пролеће 1886. се разболео од упале плућа и отишао на лечење у Санремо, где је убрзо и умро.

У првом браку, са супругом Перком (1846—1882), рођеном Милошевић је имао синове Милутина (1880—1944), по занимању трговца и аутора радова из области економије и Николу (1875—1922), по занимању трговца и предузетника и ћерке Катинку^[1] и Љубицу. У другом браку такође је имао децу, која су рано умрла.

• Татић, Урош (2014). Попов, Чедомир; Бешлин, Бранко, ур. Српски биографски речник, књига 6, Мар-Миш. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-149-0.