Коронавируси су вируси потпородице Orthocoronavirinae, породице Coronaviridae и реда Nidovirales.[8][9] Обавијени су позитивним ланцем једноланчаног РНКгенома и нуклеокапсидом спиралне симетрије. Величина генома је између 26 и 32 килобазе — највећа за неки РНК вирус. Појам „коронавирус” потиче од латинске речи corona у значењу „круна” или „ореол”, а односи се на особени изглед честица вируса (вириона) под електронским микроскопом: на површини имају протеинске израслине због којих које подсећају на краљевску круну или соларну корону.
Преношење
Преношење вируса међу људима се примарно дешава у блиском контакту, и то путем ситних делова пљувачке која настаје приликом кијања или кашљања.
Људски коронавируси
Сматра се да коронавируси изазивају значајан број укупних прехлада код одраслих и деце.[10] Изазивају симптоме попут температуре и болова у грлу због натеклих жлезда, најчешће током зиме и раног пролећа.[11] Коронавируси могу да изазову и упалу плућа, било директно (вирусну упалу плућа) или секундарним путем (бактеријску упалу плућа).[12] Медијски испраћена појава људског коронавируса, SARS-CoV из 2003, која изазива тешки акутни респираторни синдром, има јединствену патогенезу, јер изазива упалу и горњих и доњих дисајних путева.[12] Не постоје вакцине или лекови за лечење инфекције људским коронавирусима.[13]
Тренутно је познато седам врста људских коронавируса:
Коронавируси HCoV-229E, -NL63, -OC43 и -HKU1 непрестано круже међу људском популацијом, изазивајући инфекције дисајног тракта код одраслих и деце широм света.[14]
^„2017.012-015S”(xlsx). International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (на језику: енглески). октобар 2018. Архивирано из оригинала 14. 5. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2020.
^ абForgie S, Marrie TJ (фебруар 2009). „Healthcare-associated atypical pneumonia”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 30 (1): 67—85. PMID19199189. doi:10.1055/s-0028-1119811.
^Habibzadeh P, Stoneman EK (фебруар 2020). „The Novel Coronavirus: A Bird's Eye View”. The International Journal of Occupational and Environmental Medicine. 11 (2): 65—71. PMID32020915. doi:10.15171/ijoem.2020.1921.