Amalric, Lord of Tyre Isabella of Armenia, Princess of Tyre
Константин II (Јерменски: Կոստանդին Բ), (такође Константин IV; западнојерменска транслитерација: Госдантин; умро 17. априла 1344. године), рођен као Ги де Лизињан,[1] изабран је за првог латинског краља јерменске Киликије из династије Поатје-Лизињан, који је владао од 1342. до своје смрти 1344. године.
Живот
Ги де Лизињан је био син Изабеле, ћерке Лава II од Јерменије, и Амалрика,[2] сина краља Хуга III од Кипра,[3] и био је гувернерСера од 1328. до 1341. године.[4] Када су барони убили његовог рођака краља Лава IV, последњег хетумидског монарха Киликије, круна је понуђена његовом млађем брату Јовану, који је позвао Гија да је прихвати.[1] Гиј није био вољан - његову мајку и два његова брата убио је јерменски намесник Ошин од Корикоса - али је на крају прихватио и узео име Константин.
Гиј је погинуо у устанку у Јерменији 17. априла 1344. године[5], а наследио га је даљи рођак, Константин III.[6]
Брак и деца
Гиј се два пута женио, прво са Кантакузином непознатог имена, ћерком севастократора Нићифора Кантакузина (умрла око 1330. године),[2] без потомства, а други пут, 1330–1332. године са, Теодором Сиријан (умрла 1347/1349. године),[2] са којом је имао ћерку:
Изабела од Лизињана (око или после 1333. – на Кипру, 1382–1387. године),[2] Госпа од Арадипа, удата после 26. фебруара 1349. године, за Манојла Кантакузина (око 1326 – 10. април 1380. године), деспот Мореје.
Boustronios, Georgios (2005). A Narrative of the Chronicle of Cyprus: 1456-1489. State University of New York Press.
Ghazarian, Jacob G (2000). The Armenian Kingdom in Cilicia during the Crusades: The Integration of Cilician Armenians with the Latins (1080–1393). Abingdon: Curzon Press. ISBN0-7007-1418-9.
Hacikyan, Agop Jack,, ур. (2002). The Heritage of Armenian Literature: From the sixth to the eighteenth century. Vol. II. Wayne State University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
Runciman, Steven (1999). A History of the Crusades. Vol. III:The Kingdom of Acre and the Later Crusades. Cambridge University Press.