Левон је био познат као побожан краљ, посвећен хришћанској вери [1]. Владао је својим поседима строго се придржавајући праведности [3].
Охрабривао је трговачке везе са Западом, обнављајући трговачке уговоре италијанским градовима и стварајући нове с Каталонцима. По узору на свог оца одржавао је везе с Татарима, будући да је Јерменија била потчињена татарској власти [1].
Страдање земље
На почетку владавине земљу му је пленио каирски султан Бајбарс. Он је са силном војском провалио на Левонову територију, освојио и страховито опустошио земљу [5].
На крају је Калаван, Бајбарсов наследник, опсео град Маркиб. Тада је у логор дошао старешина Темплара, Тома Беро, који се можда у то време налазио у том делу Јерменије да преговара у има краља Левона [6].
Мала Јерменија за време Левона
За време Левонове владавине, градова утврђења и замкова у Малој Јерменији је било безброј. У изобиљу има свега што је неопходно за живот, као и оних ствари које доприносе удобности. Дивљачи - звери и птица - имало је у изобиљу. Међутим, ваздух у тој земљи није био нарочито здрав. Што се тиче господског сталежа, то су биле тешке пијанице, зловољан и безвредан слој.
На обали мора [3], на ушћу реке Пирам, или Леукосир[7], у Анадолији на југу Мале Азије, налазио се град Лајаса[3] (Ајаса или Ајгеја [7]). Град је био веома прометно место [3]. Италијански бродови су посећивали ову луку [7], која је била пуна трговаца из Венеције, Ђенове и многих других градова [3], а Млечани су овде имали и регента, будући да је град постао важна спона у превозу робе с истока [7].
Кованица краља Левона II
Овде се трговало зачинима и храном различите врсте, тканинама од свиле и вуне, и другом скупоценом робом. Они који намеравају да путују у унутрашњост [3] Мале Азије [4], обично стижу до ове луке.
Границе Мале Јерменије
У то време границе Мале Јерменије су, на југу [3]Сирија[4], у том часу под окупацијом [8] муслимана [4]; на северу Караманија, несељена Туркменима; у правцу североистока лежали су градови Кајсареја, Севаста и многи други, потчињени Татарима, на западу је омеђена морем које се простире до обала хришћанског света [8].
