Кобра је српски стрипски серијал чији су творци сценариста Светозар Обрадовић и цртач Бранислав Керац. Најпопуларнији југословенски стрип 1980-их, са десетинама хиљада љубитеља. Изашло је укупно 17 епизода овог серијала. Све епизоде осим последње су премијерно објављене у Ју стрипу.
Теме
Тема стрипа су међународне пустоловине југословенског филмског каскадера Слободана Марковића Кобре, врхунског каратисте. Серијал припада акционом жанру са борилачким вештинама, што је био велики попкултурни тренд крајем 1970-их, под утицајем филмова са Брусом Лијем и стрипова исте врсте („Шанг Чи“, „Челична Песница“, „Синови тигра“...).
Ипак, борилачки аспект се временом у „Кобри“ смањује и серијал све више добија наглашене особине трилера, психологије и комике. Епизода „Анђео пакла“ (1980/1981) представља светски ниво и сценаристике и цртежа које су Обрадовић и Керац тада постигли. Једина својевремена конкуренција „Кобри“ је био други Керчев стрип „Кет Клоу“ (где се Кобра појављује и као епизодни лик).
„Кобра“ је изворно објављиван од 1979. do 1989. године у оквиру магазина Ју стрип.[1] Последња, 17. епизиода Кобре под називом Arizona Heat изашла је 1991. године као посебан стрип-албум у боји у издању Дечјих новина. Епизоде 10-16. (са изузетком епизоде 13) објављене су касније у облику засебних луксузнијих албума горњомилановачког издавача Дечје новине.
Кобра и Тарзан
Кобрини доживљаји су се једнократно укрстили са Тарзановим, у причи „Звезда Калонге“, у време када су српски аутори радили Тарзана у оквиру куће Форум Маркетпринт, која је тада имала светску лиценцу за стрип са Бароузовим јунаком.
Ово је једина епизода коју није написао Обрадовић, већ је сам Керац био потпуни творац.
^Ова епизода нема наслов, одн, на 1. страни пише једноставно ”Кобра”, из чега није јасно да ли је то наслов епизоде или стрипа. У претходним и каснијим епизодама Керац је обавезно на 1. страницу стављао обоје -- име стрипа и наслов епизоде. Изузетак су једино били 1. и 4. епизода.
Литература
Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007.