Клокотич

Клокотич
Clocotici
Административни подаци
ДржаваРумунија
ЖупанијаКараш-Северин
ОпштинаЛупак
Становништво
 — (2021)769
Географске карактеристике
Координате45° 14′ 41″ С; 21° 50′ 04″ И / 45.244722° С; 21.834444° И / 45.244722; 21.834444
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина249 m
Клокотич на карти Румуније
Клокотич
Клокотич
Клокотич на карти Румуније
Остали подаци
Поштански број327256
Позивни број0255
Регистарска ознакаCS

Клокотич (рум. Clocotici) је насеље у општини Лупак, округ Караш-Северен у Румунији.[1][2] Име је место добило по истоименом потоку који протиче кроз његову средину и ван села северно прави мали водопад. Према попису из 2021. године у насељу је било 769 становника. Налази се на надморској висини од 249 м.

Историја

Клокотич се први пут помиње у средњовековним документима 1690. и 1700. године као Klokotics, затим 1723. и 1725. године као Glododis, 1785. године као Klokodia, 1828. године као Klokodits, 1851. године као Klokodics, 1913. године као Krassocsorgoa данас је званични румунски назив Clocotici.[3]

По аустријском царском ревизору Ерлеру 1776. године Клокотич је место у Крашовском округу, са становништвом које је претежно српско.[4]

Своју католичку жупу основали су ту 1789. године. Црквене матице се воде ту и у свим карашевским селима од 1786. године. Римокатоличку цркву су подигли 1846. године.

Број становника Клокотича је 1783. године износио 1.500 душа, а 1993. године ту је 240 кућа.

Месна основна школа се помиње 1784. године. У Клокотићу је између два светска рата радила Југословенска мањинска основна школа. До 31. августа 1940. године у њој је радио по уговору учитељ из Краљевине Југославије Грго Ћорић.[5]

Становништво

Према попису из 2002. године у месту Клокотич је живело 1.036 становника,[6] а већинско становништво су били Карашевци, етничка група српског говорног подручја, који се углавном декларишу као Хрвати, а мањи део као Карашевци и Срби.

Етнички састав према попису из 2002. године[6]‍
Хрвати (Карашевци)
  
 998 96,3%
Румуни
  
 25 2,4%
остали
  
 13 1,2%

На попису становништва из 1992. године већина Карашевака се изјаснила као Хрвати.

Етнички састав према попису из 1992. године[7]‍
Хрвати (Карашевци)
  
 827 81,6%
Карашевци
  
 111 10,9%
Румуни
  
 3 0,3%
Срби
  
 1 0,1%
остали
  
 71 7%

Кретање броја становника

Година[8][9] 1831 1851 1865 1880 1896 1927 1930 1941 1956 1977 1992 2002 2011 2021
Становништво 1.329 1.320 1.200 1.134 1.161 1.200 1.073 1.058 1.022 1.096 1.013 1.036 873 769

Познате личности

Види још

Референце

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  3. ^ Радан 2017, стр. 305.
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1940.
  6. ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  7. ^ Радан 2015, стр. 41.
  8. ^ Радан 2015, стр. 21.
  9. ^ Радан 2015, стр. 22.

Литература

  • Радан, Михај Н. (2015). Фонетика и фонологија карашевских говора данас: прилог проучавању српских говора у Румунији. Нови Сад. 
  • Радан, Михај Н. (2017). Карашевска етничка енклава кроз време: од тврдог конзервативизма до наглашене либерализације. Београд. стр. 299—319. 

Спољашње везе