Каролина Хершел (нем.Caroline Herschel; 16. март 1750 - 9. јануар 1848) била је британска астрономка немачког порекла. Једна је од најпознатијих женских астронома у историји астрономије. Њен допринос астрономији је било откриће неколико комета, од којих једна носи њено име.
Била је и прва жена у Енглеској која је била на неком државном положају, као и прва жена која је објавила неки научни рад.
За свој допринос је добила и златну медаљу, коју је 1846. године добила од Пруског краља поводом њеног 96. рођендана.
Ране године
Телескоп којег је за Каролину направио брат Хершел
Каролина Лукреција Хершел је рођена 16. марта 1750. године у Хановеру као осмо дете у породици. Отац, Исак, био је војни капелан у хановерском гардијском оркестру, а мајка Ана. Каролинин брат Вилијем био је такође познати астроном. У детињству је, у доби од 10 година преболела тифус, који је успорио њен раст, а услед болести је скоро и ослепела на лево око.
Њена мајка је желела да она буде домаћица како би обављала све кућне послове и мислила је да јој образовање није потребно, док је отац повремено подучавао и учио је да свира виолину.[1]
Године 1757. Французи су окупирали Хановер. Вилијам бежи у Енглеску, где постаје учитељ музике. Године 1772. придружила му се и Каролина, након очеве смрти. Каролина се у Енглеској прочула као изванредна оперска певачица пошто је прво била певачица током црквених наступа поред брата који је свирао у црквеном хору. Слободно време проводила је у раду са братом који је посматрао небо и правио нове телескопе. Брат ју је подучавао астрономији, математици и енглеском језику, али је узимала и индивидуалне часове. Касније је постала и главна певачица на братовљевим ораторијумским концертима.
Рад
Године 1781. Вилијам Хершел који се у међувремену преорјентисао са позива музичара на астрономију, открива нову планету, касније названу Уран.[2] Енглески краљ Џорџ III именовао га је краљевским астрономом, чиме су Вилијам и Каролина били обезбеђени што се тиче финансија. Од тада су се потпуно посветили посматрању неба. Вилијам је постао познат и по томе што је израђивао телескопе високих перформанси, као онај којим је открио планету Уран.[3] Дана 26. фебруара 1783. Каролина је открила прву комету а у лето исте године је Вилијам завршио прављење новог телескопа за Каролину. У наредним годинама их је открила још седам. То је заинтересовало енглеског краља који јој је 1787. године одредио годишњу плату од 50 фунти као Вилијамовом асистенту чиме постаје прва жжена у Енглеској са званичним државним положајем и првом женом која је у области астрономије плаћена за свој рад. Каролина је радила на сређивању небеске карте Џона Флемстида, оснивача опсерваторије Гринич. Допунила је атлас са 560 звезда и то је 1798. године представила Краљевском друштву. Двадесет година касније саставила је каталог звезда (2500 маглина).
У августи 1799. године Каролина је први пут била независно призната за свој рад и провела је недељу дана као гост краљњвске породице у Гриничу. Касније је Каролина наставила и самостално да ради на разним астрономским пројектима који су допринели њеној репутацији у професији.
Последње године и смрт
Године 1822., након братовљеве смрти вратила се у Хановер, настављајући своја астрономска проучавања. Каролинин пријатељ био је чувени математичар и астроном Фридрих Гаус. Године 1835. постала је члан Британског краљевског друштва астронома. Постала је и члан Краљевске ирске академије. Краљ Пруске одликовао ју је златном медаљом за науку. Преминула је у Хановеру 9. јануара 1848. године у 98. години живота.
.jpg)
