Каракорум (град)

Данашње село Каракорум

Каракорум је био главни град Монголске империје у 13. веку. Налазио се на територији данашње Монголије поред данашњег града Харахорина. Основао га је Џингис-кан око 1220. као своје седиште (иако у њему није боравио дуго времена). Каракорум је тако постао центар велике монголске империје. У њега се слило велико богатство које је Џингис-кан сакупио на својим походима. После смрти великог кана оно је постало главни град за његове наследнике све док Кублај-кан није преместио главни град у Пекинг (Ханбалиг) док су Каракорум уништили Кинези.

Географија

Каракорум, тадашњи старомонголски главни град који је био основан као седиште Џингис-кана у 13. веку историје Мнонголског царства простире сеу дужини од 1,5 km у величини од око 2 km² градских руина[1] које су удаљене од Улан Батора око 320 km западно и налазе се на источној обали реке Орхон и северном зиду ламаистичког манастира Ердене-Зу Хијда и где се налази данашње насеље Харахорина. А у близини се налази још старији културни степени турсске империје.

Ердене-Зу Хијд

У 1586. години је Абатај-кан основао ламианистички манастир који спада у највећи и најстарије манастире будизма у Монголији. За изградњу манастира је кориштен материјал из срушеног града.

Будистички манастир Ердене-Зу Хијд основан 1586. који спада у највеће и најстарије манастире будизма у Монголији који је основан од Абатај кана у Каракоруму.

Археолошка ископавања

Дуго времена положај града није био познат али се претпостављало да лежи у близини будистичког манастира Огатај-кана.

Модел града Каракорум у Натионалном музеју за монголску историју у Улан Батору.

Совјетско-монголске експедиције су од 1948. године пронашле делове града за које су веровали да представљају палату кана. У археолошким ископавањима од 2000. до 2004. године, између осталих у Комисије за ваневропске културе немачког археолошког института у сарадњи са монголским научницима, веровало се да је то палата Огатај-кана[2], иако је то вероватно био храм и занатлијске четврти у тадашњем центру.[3]

Помоћу модерних археолошких метода дигиталних профила тла био је снимљен укупан ареал града и постављен један модел као резултат истраживања за градаски комплекс.[4].

Пронађени су асфалтирани путеви, печене опеке, многе зграде од непечених опека, подно грејање, доказ за прераду бакра, злата, сребра, гвожђа, стакла и драгог камења, кости, коре брезе, материја која је замена за папир, керамику, новчићи из Кине и централне Азије, и четири пећи.[5][6]

Каракорум данас

Монголски Премијер Какиагин Елбегдорџ је 2004, именовао експертску групу да припреме планове за изградњу модерног града у бившем Каракоруму. Град би требало да буде визија модерног монголског главног града. Након његове оставке и именовања новог премијера Монголије, пројекат је напуштен.

Референце

  1. ^ Deutsches Archäologisches Institut (DAI): Karakorum. Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2010) Auf: dainst.de abgerufen am 03. Sept. 2013.
  2. ^ Hans-Georg Hüttel, Der Palast des Ögedei Khan - Die Ausgrabungen des Deutschen Archäologischen Instituts im Palastbezirk von Karakorum, in: Dschingis Khan und seine Erben, pp. 140-146
  3. ^ Hans-Georg Hüttel: Das Zerbrochene bergen... Die Mongolisch – Deutsche Karakorum Expedition. In: Mongolische Notizen. Nr. 9, 2000. pp. 40—44.
  4. ^ „Bericht im ZDF: Die Mongolen: Die Erben des Dschingis Khan, Karakorum als Modell”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. Приступљено 27. 8. 2014. 
  5. ^ Christina Franken, Die Brennöfen im Palastbezirk von Karakorum, in: Dschingis Khan und seine Erben, pp. 147-149
  6. ^ Ulambayar Erdenebat, Ernst Pohl, Aus der Mitte der Hauptstadt - Die Ausgrabungen der Universität Bonn im Zentrum von Karakorum, in: Dschingis Khan und seine Erben, pp. 168-175

Литература

Модел кан-палате односно храма поред Каракорума према Националном музеју за монголску историју у Улан Батору.
  • H. Roth (Hg.): Qara Qorum-City (Mongolia). Preliminary report of the excavations 2000/2001. Bonn 2002 (englisch)
  • E. Becker: Die altmongolische Hauptstadt Karakorum - Forschungsgeschichte nach historischen Aussagen und archäologischen Quellen. Rahden i.W. 2007
  • Hans-Georg Hüttel: Die Stadt, die Staat machte. Eine Geschichte von Karakorum. In: Gudrun Ziegler, Alexander Hogh (editors): : im Reich des Dschingis Khan. Theiss. . Stuttgart. 2005. pp. 32-57. ISBN 978-3-8062-1940-1. .
  • W. Radloff: Atlas der Alterthümer der Mongolei. St. Petersburg 1892
  • Rubruk: Reisen zum Großkhan der Mongolen. Von Konstantinopel nach Karakorum 1253-1255. Herausgegeben von Hans Leicht, Thienemann Edition Erdmann 1984
  • Juvaini: The History of the World-Conqueror. Translated from the text of Mirza Muhammad Qazvini by John Andrew Boyle. Manchester 1958 (englisch)
  • Karakorum - Eine historische Skizze. In: Dschingis Khan und seine Erben. Das Weltreich der Mongolen. Ausstellungskatalog Bonn/München (München 2005)

Спољашње везе

Каракорум на Викимедијиној остави.