Када је већи или мањи суд уграђен у купатило који служи за купање.[1] Производи се од разних материјала од којих је најчешћи емајл. Сматра се да су прве каде биле произведене и коришћене у 2. миленијуму п. н. е. у Кнососу.[2]
Када може имати ногаре или бити без њих, односно узидана у купатилу. На њихову ивицу се могу прикачити компоненте у облику полице на којима се налазе шампони, сапуни или друге потребне ствари које се налазе у купатилу, а служе за одржавање хигијене. Посебна врста каде за опуштање и/или лечење је џакузи.
Историја каде и купања
Традиционална када (19. век) из Италије
Документовани рани водоводни системи за купање датирају још око 3300. године пре нове ере, када су откривене бакарне водоводне цеви испод палате у древној Европи.[3] Докази о најранијој преживелој кади персоналне величине пронађени су на острву Крит, где је пронађена 1,5 m (5 ft) дуга када са постољем саграђена од очврсле грнчарије.[4]
Када са шапама, која је достигла врхунац своје популарности крајем 19. века, настала је средином 18. века, када је дизајн кугле и канџе настао у Холандији, вероватно уметнички инспирисан кинеским мотивом змаја који држи драгоцени камен. Дизајн се проширио на Енглеску, где је наишао на велику популарност међу аристократијом, баш када је купање постајало све модерније. Ране каде у Енглеској обично су биле направљене од ливеног гвожђа, или чак од калаја и бакра са наношеном бојом која се временом љуштила.
Проналазач шкотског порекла Дејвид Бјуик изумео је процес за лепљење порцеланског емајла за ливено гвожђе 1880-их док је радио за компанију Алекандер Мануфакчуринг у Детроиту. Компанија, као и друге, укључујући Кохлер компанију и Ј. Л. Мот Ajрон Воркс, започеле су успешно продају порцеланских емајлираних каде од ливеног гвожђа, процес који остаје углавном исти до данас. Далеко од китњастих стопала и луксуза који се највише асоцира на каде са канџастим стопалима, рани пример Кохлера је рекламиран као „кућна када/када за шурење свиње”, када је опремљена са четири ноге служила је као када. Употреба предмета као каде за свиње сматрана је важнијом маркетиншком тачком од његове способности да функционише као када.
Вруће каде су уобичајени грејани базени који се користе за опуштање, а понекад и за терапију. Вруће каде су постале популарне у САД током ране хипи ере (1967–1980), појављујући се у филмовима и музици.[8]
Меке каде
Меке каде су направљене од меке пластике или пене са заштитним неклизајућим премазом.[9] Док су меке каде биле доступне од 1970-их,[10] до 1990-их су их продавали велики произвођачи.[9] Каде се обично продају за децу и старије, како би се спречиле повреде од пада.[11]
Референце
^Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 499.
^Yannopoulos, Stavros; Yapijakis, Christos; Kaiafa-Saropoulou, Asimina; Antoniou, George; Angelakis, Andreas N. (2017-02-14). „History of sanitation and hygiene technologies in the Hellenic world”. Journal of Water, Sanitation and Hygiene for Development. IWA Publishing. 7 (2): 163—180. ISSN2043-9083. doi:10.2166/washdev.2017.178.
^„Kerti locsoló, kád, autó”. totalcar.hu (на језику: Hungarian). Приступљено 2008-04-14.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Pelfrey, William (2006). Billy, Alfred, and General Motors: The Story of Two Unique Men, a Legendary Company, and a Remarkable Time in American History. AMACOM Div American Mgmt Assn. стр. 315.
Juuti, Petri S., Tapio S. Katko, and Heikki S. Vuorinen. Environmental history of water: global views on community water supply and sanitation (IWA Publishing, 2007)
Kathmandu Valley Groundwater OutlookАрхивирано 22 март 2021 на сајту Wayback Machine. Shrestha S., Pradhananga D., Pandey V.P. (Eds.), 2012, Asian Institute of Technology (AIT), The Small Earth Nepal (SEN), Center of Research for Environment Energy and Water (CREEW), International Research Center for River Basin Environment-University of Yamanashi (ICRE-UY), Kathmandu, Nepal
Ataie-Ashtiani, Behzad; Simmons, Craig T. (15. 8. 2019). „The millennium old hydrogeology textbook The Extraction of Hidden Waters by the Persian mathematician and engineer Abubakr Mohammad Karaji (c. 953–c. 1029)”. Hydrology and Earth System Sciences Discussions (на језику: енглески): 1—19. ISSN1027-5606. doi:10.5194/hess-2019-407.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Warsh, Cheryl Krasnick (2006). Children's Health Issues in Historical Perspective. Veronica Strong-Boag. Wilfrid Laurier Univ. Press. ISBN978-0-88920-912-1. „... Thus bathing also was considered a part of good health practice. For example, Tertullian attended the baths and believed them hygienic. Clement of Alexandria, while condemning excesses, had given guidelines for Christian] who wished to attend the baths ...”
Thurlkill, Mary (2016). Sacred Scents in Early Christianity and Islam: Studies in Body and Religion. Rowman & Littlefield. ISBN978-0-7391-7453-1. „... Clement of Alexandria (d. c. 215 CE) allowed that bathing contributed to good health and hygiene ... Christian skeptics could not easily dissuade the baths' practical popularity, however; popes continued to build baths situated within church basilicas and monasteries throughout the early medieval period ...”
Squatriti, Paolo (2002). Water and Society in Early Medieval Italy, AD 400–1000, Parti 400–1000. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-52206-9. „... but baths were normally considered therapeutic until the days of Gregory the Great, who understood virtuous bathing to be bathing "on account of the needs of body" ...”
Black, Winston (2019). The Middle Ages: Facts and Fictions. ABC-CLIO. ISBN9781440862328. „Public baths were common in the larger towns and cities of Europe by the twelfth century.”
Kleinschmidt, Harald (2005). Perception and Action in Medieval Europe. Boydell & Brewer. стр. 61. ISBN9781843831464.
