Инфраструктура је израз који се у најширем смислу користи у друштвеним наукама како би се описали помоћни делови неког ширег система који без њих не би могао да нормално функционише.[1][2] Генерална дефиниција инфраструктуре је мрежа ресурса „где је систем као целина намењен да буде неограничено одржаван специфичним стандардом услуге континуираном изменом и променом својих делова“.[3] Израз је ушао у употребу у Француској крајем 19. и почетком 20. века и углавном се користио у војсци како би се описали арсенали, складишта, ремонтни заводи и слични објекти без којих оружане снаге нису могле нормално да обављају своје задатке.
Касније је израз прешао у цивилну употребу и данас се помињу изрази: градска инфраструктура (водовод, електроенергетски систем, канализација, одвоз смећа и сл.), образовна инфраструктура (уџбеници, наставна средства, школске зграде и сл), и производна/економска инфраструктура (путеви, железнице, превозна средства, складишта и сл. преко којих се добављају сировине и роба).[4] Појам инфраструктура се може односити и на информатичку технологију, неформалне и формалне канале комуникације, политичке и социјалне мреже или систем веровања чланова поједине групе.
Реч инфраструктура се користи у француском од 1875. и на енглеском од 1887. године, што је првобитно значило „Инсталације које чине основу за било коју операцију или систем“.[7][8] Реч је увезена из француског, где је већ коришћена за постављање коловоза од супстратног материјала, који је био потребан пре него што се железничке шине или изграђени тротоар могу поставити на њега. Реч је комбинација латинског префикса „infra“, што значи „испод“, пошто су многе од ових конструкција подземне (на пример, тунели, системи за воду и гас, и железнице), и француске речи „структура“ (изведена из латинска реч „structure“). Војна употреба термина постала је популарна у Сједињеним Државама након формирања NATO-а 1940-их, а до 1970. године усвојена је од стране урбаних планера у свом модерном цивилном смислу.[9]
„... оба специфична функционална начина – аутопутеви, улице, путеви и мостови; масовни саобраћај; аеродроми и ваздушни путеви; водоснабдевање и водни ресурси; управљање отпадним водама; третман и одлагање чврстог отпада; производња и пренос електричне енергије; телекомуникације; и управљање опасним отпадом – и комбиновани систем који ови модални елементи обухватају. Разумевање инфраструктуре обухвата не само ове објекте јавних радова, већ и оперативне процедуре, праксе управљања и развојне политике које су у интеракцији са друштвеном потражњом и физичким светом како би се олакшао транспорт људи и добара, снабдевање водом за пиће и разне друге намене, безбедно одлагање отпадних производа друштва, снабдевање енергијом тамо где је то потребно и пренос информација унутар и између заједница."[10]
Начин да се отелотвори лична инфраструктура је да се о њој размишља у смислу људског капитала.[13]Енциклопедија Британика дефинише људски капитал као „неопипљиве колективне ресурсе које поседују појединци и групе унутар дате популације“.[14] Циљ личне инфраструктуре је да одреди квалитет вредности економских субјеката. Ово резултира у три главна задатка: задатак економских посредника у економском процесу (наставници, неквалификована и квалификована радна снага итд), значај личне инфраструктуре за појединца (краткорочна и дугорочна потрошња образовања) и друштвени значај личне инфраструктуре.[13] У суштини, лична инфраструктура мапира људски утицај на инфраструктуру, јер је повезана са економијом, индивидуалним растом и друштвеним утицајем.
Материјал
Материјална инфраструктура се дефинише као „она непокретна капитална добра која нису у промету која суштински доприносе производњи инфраструктурних добара и услуга потребних за задовољавање основних физичких и друштвених захтева економских субјеката“.[13] Постоје два различита квалитета материјалне инфраструктуре: 1) задовољење друштвених потреба и 2) масовна производња. Прва карактеристика се бави основним потребама људског живота. Друга карактеристика је недоступност инфраструктурних добара и услуга.[13] Данас постоје различити материјали који се могу користити за изградњу инфраструктуре. Најзаступљенији су асфалт, бетон, челик, зидани материјал, дрво, полимери и композити.[15]
Социјална инфраструктура се може широко дефинисати као изградња и одржавање објеката који подржавају социјалне услуге.[17] Друштвена инфраструктура се ствара да би се повећао друштвени комфор и промовисала економска активност. То су школе, паркови и игралишта, објекти за јавну безбедност, постројења за одлагање отпада, болнице, спортске површине, итд.[13]
Основна средства
Основна средства пружају основне услуге и имају монополистичке карактеристике.[18] Инвеститори који траже основну инфраструктуру траже пет различитих карактеристика: приход, ниску волатилност приноса, диверсификацију, заштиту од инфлације и дугорочну усклађеност обавеза.[18] Основна инфраструктура обухвата све главне врсте инфраструктуре, као што су путеви, аутопутеви, железница, јавни превоз, снабдевање водом и горивом итд.
^Dahms, L., National Council on Public Works Improvement (U.S.)., National Research Council (U.S.). Committee on Infrastructure Innovation. (1987). Infrastructure for the 21st century: framework for a research agenda. Washington, D.C.: National Academy Press.
^Cohen, Gershon (20. 7. 2017). „What is social infrastructure?”. Aberdeen Standard Investments (на језику: енглески).CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Koh, Jae Myong (2018) Green Infrastructure Financing: Institutional Investors, PPPs and Bankable Projects, London: Palgrave Macmillan. ISBN978-3-319-71769-2.
Nurre, Sarah G. "Restoring infrastructure systems: An integrated network design and scheduling (INDS) problem." European Journal of Operational Research. (12/2012), 223 (3), pp. 794–806.
Ascher, Kate; researched by Wendy Marech (2007). The works: anatomy of a city (Reprint. изд.). New York: Penguin Press. ISBN978-0-14-311270-9.
Larry W. Beeferman, "Pension Fund Investment in Infrastructure: A Resource Paper", Capital Matter (Occasional Paper Series), No. 3 December 2008
A. Eberhard, "Infrastructure Regulation in Developing Countries", PPIAF Working Paper No. 4 (2007) World Bank
M. Nicolas J. Firzli and Vincent Bazi, "Infrastructure Investments in an Age of Austerity: The Pension and Sovereign Funds Perspective", published jointly in Revue Analyse Financière, Q4 2011 issue, pp. 34–37 and USAK/JTW July 30, 2011 (online edition)
Hayes, Brian (2005). Infrastructure: the book of everything for the industrial landscape (1st изд.). New York City: Norton. ISBN978-0-393-32959-9.
Georg Inderst, "Pension Fund Investment in Infrastructure", OECD Working Papers on Insurance and Private Pensions, No. 32 (2009)
Dalakoglou, Dimitris (2017). The Road: An Ethnography of (Im)mobility, space and cross-border infrastructures. Manchester: Manchester University Press/ Oxford university Press.