PROFILPELAJAR.COM

Рекреација је физичка активност, уз коришћење времена, на непрофитабилан начин, а на много начина представља и терапеутско освежење за тело и дух.^[1] „Потреба да се уради нешто за рекреацију“ је суштински елемент људске биологије и психологије.^[2] Рекреативне активности се често раде ради уживања, забаве или задовољства и сматрају се „забавним“.

Рекреација се често разликује од доколице. Док се за доколицу сматра да је, или би требало да буде, одмарајућа, рекреација је освежавајућа и забавна. Како све више и више водимо седећи начин живота, потреба за рекреацијом се повећава. То показује и раст популарности такозваних активних одмора. Рекреација, игра и забава нису својствене само људима, већ им се готово сва бића донекле препуштају. Игра је неопходна за развој разних способности, укључујући и оне најосновније као што су моторичке способности код младих.

Викенд је типично време за рекреацију, можда (у јудео-хришћанској и исламској култури) због тога што сабат пада на викенд, а сабат је „дан одмора“. [Празник|Празници]] су такође често време за рекреацију. Традиционално, музика и плес су средство рекреације у многим културама, као што су и спортови, хобији, игре и туризам. Гледање телевизије и слушање музике су чести облици рекреације, или пре доколице.

Многе активности могу бити функционалне и/или рекреационе: једење и пијење, куповина, лов и риболов, путовање, сексуални односи, коришћење интернета и телефона као и разговор са људима лицем у лице, читање књиге, итд. У скорије време, неки 'узбудљивији' облици рекреације укључују: скијање, скијање на дасци, банџи џамп, скакање падобраном, змајарство, пеинт бол, планинарење, бекпекинг, кањонинг, спелеологију, BASE скакање, авантуристички туризам. Неки људи уживају у облицима рекреације које други сматрају неморалним, као што су: употреба дроге, коцкање, нудизам и неки облици секса. Док неки људи верују да постоји одређено време када се могу или не могу упражњавати одређени облици рекреације, на пример, не недељом, сабатом или током рамазана. Пошто се у великој мери оцењује као непродуктивна, или чак тривијална активност, претерана рекреација се не сматра здравом, и може бити означена као бекство од стварности.

Етимологија

Сматра се да је термин рекреација први пут коришћен на енглеском крајем 14. века, прво у значењу „освежење или излечење болесне особе“,^[3] а изведен је из латинског (re: „опет“, creare: „стварати, породити, рађати").

Предуслови за слободно време

Људи проводе своје време у активностима свакодневног живота, на послу, спавању, друштвеним обавезама и слободном времену, при чему је ово последње време ослобођено претходних обавеза према физиолошким или друштвеним потребама,^[4] што је предуслов за рекреацију. Доколица се повећала са дужим животом и, за многе, са умањењем времена утрошеног на физички и економски опстанак, док други тврде да се временски притисак повећао за савремене људе, пошто су посвећени превеликом броју задатака.^[5] Други фактори који објашњавају повећану улогу рекреације су богатство, трендови становништва и повећана комерцијализација рекреативне понуде.^[6] Док је једна перцепција да је доколица само „слободно време“, време које није конзумирано потребама за живот, друга сматра да је доколица сила која омогућава појединцима да размотре и размисле о вредностима и стварностима које пропуштају у активностима свакодневног живота, што је чини суштинским елементом личног развоја и цивилизације.^[1] Овај правац мишљења је чак проширен и на став да је доколица сврха рада и награда сама по себи,^[1] а „живот у слободно време“ одражава вредности и карактер једне нације.^[6] Слободно вријеме се сматра људским правом према Универзалној декларацији о људским правима.^[7]

Игра, рекреација и рад

Рекреацију је тешко одвојити од општег појма игре, што је обично термин за дечју рекреативну активност. Деца могу у игри имитирати активности које одражавају реалност живота одраслих. Предложено је да игра или рекреативне активности представљају излаз или исказ вишка енергије, каналишући је у друштвено прихватљиве активности које задовољавају индивидуалне, као и друштвене потребе, без потребе за принудом, и пружају сатисфакцију и задовољство учеснику.^[8] Традиционално гледиште сматра да је рад подржан рекреацијом, а рекреација је корисна за „допуну батерија“ тако да се радни учинак побољшава.

Рад, активност која се генерално обавља из економске нужде, која је корисна за друштво и организована у економским оквирима, међутим, може бити и пријатна и може се сама наметнути, чиме се замагљује разлика у односу на рекреацију. Многе активности у забави су посао за једну особу а рекреација за другу. Временом, рекреативна активност може постати посао, и обрнуто. Тако за музичара свирање неког инструмента може бити једно време професија, а друго рекреација.

Слично, може бити тешко одвојити образовање од рекреације као у случају рекреативне математике.^[9]

Здравље и рекреација

Рекреација има многе здравствене предности и, сходно томе, терапијска рекреација је развијена да искористи овај ефекат. Национални савет за сертификацију терапеутске рекреације (NCTRC) је национално призната организација за издавање акредитив за професију терапеутске рекреације. Професионалци у области терапеутске рекреације који су сертификовани од стране NCTRC-а називају се „сертификовани специјалисти за терапеутску рекреацију“. Назив радног места „терапеут за рекреацију“ је идентификован у Прегледу занимања Министарства рада САД. Оваква терапија се примењује у рехабилитационим, психијатријским установама за омладину и одрасле, у нези старих, инвалидних или хроничних болести. Рекреативна физичка активност је важна за смањење гојазности и ризика од остеопорозе^[10] и карцинома, од који је најзначајнији код мушкараца рак дебелог црева и простате,^[11] а код жена рак дојке.^[12] Међутим, не смаљују се сви малигнитети рекреацијом, јер је рекреација на отвореном повезана са већим ризиком од меланома.^[11] Екстремна авантуристичка рекреација природно је повезана са опасношћу.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в Thomas S. Yukic. Fundamentals of Recreation, 2nd edition. Harpers & Row, 1970, Library of Congress 70-88646. стр. 1f.
^ Bruce C. Daniels (1995). Puritans at Play. Leisure and Recreation in Colonial New England. St. Martin's Press, New York. стр. xi. ISBN 978-0-312-12500-4.
^ „Online Etymology Dictionary”.
^ Yurkic TS (1970) page 2
^ Claudia Wallis (1983-06-06), „Stress: Can We Cope?”, Time, Архивирано из оригинала 4. 1. 2007. г., Приступљено 31. 10. 2010
^ ^а ^б McLean DD, Hurd AR, Rogers NB (2005). Kraus' Recreation and Leisure in Modern Society, 7th Edition. Jones and Bartlett. стр. 1ff. ISBN 978-0-7637-0756-9.
^ Universal Declaration of Human Rights, Article 24 (Text of Resolution), adopted by the United Nations General Assembly (A/RES/217, 10 December 1948 at Palais de Chaillot, Paris)
^ Yukic TS, 1970, page 3f
^ Kulkarni, D. Enjoying Math: Learning Problem Solving With KenKen Puzzles Архивирано 2013-08-01 на сајту Wayback Machine, A textbook for teaching with KenKen Puzzles.
^ Smith, E. L.; Raab, D. M. (1986). „Osteoporosis and physical activity”. Acta Medica Scandinavica. Supplementum. 711: 149—156. PMID 3535406. doi:10.1111/j.0954-6820.1986.tb08944.x.
^ ^а ^б Parent, M.; Rousseau, M.; El-Zein, M.; Latreille, B.; Désy, M.; Siemiatycki, J. (2010). „Occupational and recreational physical activity during adult life and the risk of cancer among men”. Cancer Epidemiology. 35 (2): 151—159. PMID 21030330. doi:10.1016/j.canep.2010.09.004.
^ Breslow, R. A.; Ballard-Barbash, R.; Munoz, K.; Graubard, B. I. (2001). „Long-term recreational physical activity and breast cancer in the National Health and Nutrition Examination Survey I epidemiologic follow-up study”. Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention. 10 (7): 805—808. PMID 11440967.

Литература

Thomas S. Yukic. Fundamentals of Recreation, 2nd edition. Harpers & Row, 1970, Library of Congress 70-88646. стр. 1f.
Huizinga, J (1980). Homo Ludens: A Study of the Play Element in Culture (PDF) (3rd изд.). London: Routledge & Kegan Paul Ltd. ISBN 978-0-7100-0578-6. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 03. 2015. г. Приступљено 3. 6. 2015.
Caillois, R. (2001). Man, play, and games. Urbana and Chicago, University of Illinois Press (originally published in 1958; translated from the French by Meyer Barash).
Encyclopedia: Play Science Scholarpedia
Huizinga, J. (1955). Homo ludens; a study of the play-element in culture. Boston: Beacon Press.
Jenkinson, Sally (2001). The Genius of Play. Hawthorn Press
Sutton-Smith, B. (1997). The ambiguity of play. Cambridge: Harvard University Press.
Burghardt, Gordon M. The Genesis of Animal Play: Testing the Limits [1]
Wenner, M. (2009). "The Serious Need for Play" – Free, imaginative play is crucial for normal social, emotional and cognitive development. It makes us better adjusted, smarter and less stressed, Scientific American.
Gray, P. (2009). „Play as a Foundation for Hunter-Gatherer Social Existence” (PDF). American Journal of Play. 1 (4): 476—522. ISSN 1938-0399. ERIC #EJ1069037.
Gray, P. (2013). Free to Learn: Why Unleashing the Instinct to Play Will Make Our Children Happier, More Self-Reliant, and Better Students for Life
Gray, P. (2008–2009). "Social Play and the Genesis of Democracy", "The Value of Play I: The Definition of Play Provides Clues to Its Purposes", "The Value of Play II: How Play Promotes Reasoning in Children and Adults", "The Value of Play III: Children Use Play to Confront, not Avoid, Life's Challenges and Even Life's Horrors", "The Value of Play IV: Play is Nature's Way of Teaching Us New Skills", "How to Ruin Children's Play: Supervise, Praise, Intervene", Psychology Today.
Howard Taras (2009). „Physical Activity and School Performance”. Journal of School Health. 75 (6): 214—218. PMID 16014127.
Kortmulder, Koenraad (1998). Play and Evolution: Second Thoughts on the Behaviour of Animals. International Books. ISBN 978-90-5727-013-0.
Piaget, J. (1962). Play, dreams and imitation (Vol. 24). New York: Norton
Bateson, Gregory. (1955). „A theory of play and fantasy”. Psychiatric Research Reports. 2 (39): 39—51. . Reprinted in Steps to an Ecology of Mind, 1972. Chandler, and 2000, University of Chicago Press.
Stebbins, Robert A. (2015). The Interrelationship of Leisure and Play: Play as Leisure, Leisure as Play. Houndmills, UK: Palgrave Macmillan.
Wästerfors, David (2016). „Playfights as Trouble and Respite”. Journal of Contemporary Ethnography. 45 (2): 168—197. S2CID 143662339. doi:10.1177/0891241614554087.
Stebbins, Robert (2015). Serious Leisure: A Perspective for Our Time. New Brunswick: Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-5594-5.
The Phrase Finder (1996—2012). „Hobby-horse”. The Phrase Finder. Gary Martin. Приступљено 5. 5. 2012.
Gelber S M. '’Hobbies: leisure and the Culture of Work in America’’ Columbia University Press, 1999
Gao, Yue; Mandryk, Regan (2012). „The acute cognitive benefits of casual exergame play”. Proceedings of the 2012 ACM Annual Conference on Human Factors in Computing Systems. стр. 1863. CiteSeerX 10.1.1.248.3183 . ISBN 978-1-4503-1015-4. S2CID 14178354. doi:10.1145/2207676.2208323.
Ginsburg, K.R. (2007). „The Importance of Play in Promoting Healthy Child Development and Maintaining Strong Parent-Child Bonds”. Pediatrics. 119 (1): 182—191. PMID 17200287. doi:10.1542/peds.2006-2697 .
Jenkinson, Sally (2001). The Genius of Play: Celebrating the Spirit of Childhood. Melbourne: Hawthorn Press. ISBN 978-1-903458-04-4.
Berghänel, A.; Schülke, O.; Ostner, J. (2015). „Locomotor play drives motor skill acquisition at the expense of growth: A life history trade-off”. Science Advances. 1 (7): e1500451. Bibcode:2015SciA....1E0451B. PMC 4643810 . PMID 26601237. doi:10.1126/sciadv.1500451.
Costello, Ellen; Kafchinski, Marcia; Vrazel, JoEllen; Sullivan, Patricia (2011). „Motivators, Barriers, and Beliefs Regarding Physical Activity in an Older Adult Population”. Journal of Geriatric Physical Therapy. 34 (3): 138—147. PMID 21937904. S2CID 25924736. doi:10.1519/jpt.0b013e31820e0e71.
Wästerfors, David (1. 4. 2016). „Playfights as Trouble and Respite”. Journal of Contemporary Ethnography. 45 (2): 168—197. S2CID 143662339. doi:10.1177/0891241614554087.
Lockett, Donna; Willis, Alette; Edwards, Nancy (2005). „Through Seniors' Eyes: An Exploratory Qualitative Study to Identify Environmental Barriers to and Facilitators of Walking”. CJNR. 37 (3): 48—65. PMID 16268089.
Chen, Tinghao; Sun, Kuo-Shun (2012). „Exploring the strategy to improve senior citizens' participations on recreational sports”. Knowledge-Based Systems. 26: 86—92. doi:10.1016/j.knosys.2011.07.008.
Crocker, Peter R.E. (2011). Sport and Exercise Psychology: A Canadian Perspective (2nd изд.). Toronto: Pearson.
United Nations (1996). State of world population 2002: People, poverty and possibilities (PDF). ISBN 978-0-89714-650-0.
Nimrod, Galit (2010). „The Fun Culture in Seniors' Online Communities”. The Gerontologist. 51 (2): 226—237. PMID 21030471. doi:10.1093/geront/gnq084 .
Aarhus, Rikke; Gronvall, Erik; Larsen, Simon B.; Wollsen, Susanne (2011). „Turing Training into play: Emobodied gaming, seniors, physical training and motivation”. Gerontechnology. 10 (2): 110—120. doi:10.4017/gt.2011.10.2.005.00.
Hoppes, S.; Hally, C.; Sewell, L. (2000). „An interest inventory of games for older adults”. Physical & Occupational Therapy in Geriatrics. 18 (2): 71—83. doi:10.1300/j148v18n02_05.
Hoppes, S.; Wilcox, T.; Graham, G. (2001). „Meanings of play for older adults”. Physical & Occupational Therapy in Geriatrics. 18 (3): 57—68. doi:10.1300/j148v18n03_04.
Yates, Vicki (2008). Having Fun. Heinemann-Raintree Library. ISBN 978-1-4034-9832-8. Приступљено 4. 2. 2013.
Raph Koster (2011), Theory of Fun for Game Design, O'Reilly Media, Inc., ISBN 978-1-932111-97-2