Иваново Село се налази око 8 км југоисточно од Грубишног Поља.
Историја
Иваново Село је најстарија чешка насељеничка колонија у Славонији. Колонизовано је 1822. године, од када па све до краја Првог светског рата звало Јоханесдорф. Народно име му је "Пемија" изведено од "Бемен". Године 1932. село припада Грубишинопољском срезу, а смештено је између Дарувара и Великих Бастаја.[1]
У Иваном Селу је постојао државни посед (шума) ради којег је ту радила Шумска управа (1931-1936). Иста Управа је 1936. године премештена у Вировитицу.[2]
Државна народна школа је у међуратном периоду имала два одељења. Министар просвете је 1939. године дозволио да је отвори у тој школи и први разред "Више народне школе", али без повећања одељења.[3] Као учитељи у Иваном Селу се помињу: Мирко Богданић (1927), Звонимир Кришковић (1928), Адела Блажевић (1933), Ловро Блажевић (1936)...
Хрватски Збор народне гарде и МУП су 21. септембра 1991. године напали до тада српско Иваново Село. Том приликом је погинуло неколико цивила.[4]
Становништво
Према попису становништва из 2011. године, насеље Иваново Село је имало 264 становника.[5]