Епископ шабачко-ваљевски Гаврило

Гаврило Поповић
Епископ шабачки Гаврило (Поповић)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
Епархијашабачка
Чинепископ
Титулаепископ шабачки
СедиштеШабац
Године службеод 1860. до 1866.
ПретходникМихаило Јовановић
НаследникМојсије Вересић
Лични подаци
Световно имеЂорђе
Датум рођења(1811-10-23)23. октобар 1811.
Место рођењаБаја, Аустријско царство
Датум смрти19. фебруар 1871.(1871-02-19) (59 год.)
Место смртиБеоград, Кнежевина Србија

Епископ Гаврило (световно Ђорђе Поповић; Баја, 23. октобар 1811 – Београд, 19. фебруар 1871) је био епископ, епископ шабачки, ректор Лицеја и катихета београдски.

Биографија

Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Баји.[1][2] У Сегедину и Ђуру завршио је филозофију, тј. седми и осми разред гимназије[2]. Започео је студиј права у Пешти, али након једне године студирања прешао је на богословију у Сремске Карловце[2]. Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а онда је на позив београдског митрополита Петра прешао 1834. у Србију[2]. Исте године рукоположен је за ђакона и радио је као чиновник у митрополији.[1] Подигнут је 1835. за протођакона[2].

У Београду је 1836. основана богословија и Гаврило је постао професор Београдске богословије.[1] У тој служби остао је до 1839[2]. Од 1839. постао је вероучитељ у Лицеју у Крагујевцу.[1] Лицеј је 1841. премештен из Крагујевца у Београд, па се и Гаврило са службом преселио у Београд.[1] Остао је на месту вероучитеља до маја 1844.[1]

Од 11. VI 1842 је Редовни члан Друштва српске словесности. Потпредседник ДСС 1848, 1855 и 1856, секретар ДСС 1850[3].

Маја 1844. разрешен је дужности професора у Лицеју и постављен је за архимандрита и члана конзисторије[2].

25. новембра 1860 је постављен за шабачкога владику.[1]

27. новембра 1866 је пензионисан[4] и након тога једно време је живео у манастиру Раваници и у манастиру Букову.[1]

Од 6. II 1869 је почасни члан Српског ученог друштва наименован 29. VI 1864. Редовни је члан (Одсека филолошког и философског)[3].

Када је тешко оболио дошао је 1870. у Београд, где је живео код свога пријатеља и рођака Теодосија Мраовића.[1] Умро је 7/19. фебруара 1871. у Београду.[1]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888. pp. 557–560
  2. ^ а б в г д ђ е Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси : од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
  3. ^ а б Краћа биографија на сајту САНУ[мртва веза]
  4. ^ Svecovek - Istorijat

Литература

  • Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
  • Православна Српска црква у Краљевини. Србији. Београд 1895. Стр. 222–223: Гаврил.
  • Поменик, 557–560 (М. Ђ. Милићевић).
  • Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка, Београд, 1924.3 (Р. Грујић).
  • В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/10