PROFILPELAJAR.COM

Ентерококе
	Enterococcus sp. у ткиву плућа
Научна класификација
Домен:	Bacteria
Тип:	Bacillota
Класа:	Bacilli
Ред:	Lactobacillales
Породица:	Enterococcaceae
Род:	Enterococcus; (ex Thiercelin & Jouhaud 1903); Schleifer & Kilpper-Bälz 1984
врсте
	E. avium; E. durans; E. faecalis; E. faecium; E. solitarius;

Ентерококе (лат. Enterococcus) су грам позитивне бактерије, распоређене у виду парова (диплококе) или кратких ланаца, које настањују претежно црева човека и животиња. Сличне су стрептококама и раније су дефинисане као стрептококе Д групе (класификација по Ленсфилду), али се данас сматрају посебном фамилијом^[1].

Особине

Ентерококе су факултативно анаеробне бактерије, што значи да им је кисеоник потребан, али могу опстати и у средини без присуства кисеоника^[2]. Непокретне су и каталаза негативне. За разлику од стрептокока могу да расту у јако базној средини од (pH вредности 9), при температури од 45°C^[3]. Спадају у нормалну бактеријску цревну флору.

Патогеност

Ентерококе припадају нормалној цревној флори и њихов патогени потенцијал је мали. Међутим у одређеним условима као нпр. особе са ослабљеним имунитетом могу изазвати инфекције. Ентерококе често изазивају болничке инфекције. Најпознатији представници ентерокока су ентерококус фекалис (лат. Enterococcus faecalis) и ентерококус фецијум (лат. Enterococcus faecium). Ове бактерије могу изазвати ендокардитис, уретритис, сепсу итд.

Ентерококе су често резистентне на антибиотике, па се често они морају комбиновати у третману.

Види још

Референце

^ Gilmore MS; et al., ур. (2002). The Enterococci: Pathogenesis, Molecular Biology, and Antibiotic Resistance. Washington, D.C.: ASM Press. ISBN 978-1-55581-234-8.
^ Fischetti VA, Novick RP, Ferretti JJ, Portnoy DA, Rood JI, ур. (2000). Gram-Positive Pathogens. ASM Press. ISBN 978-1-55581-166-2.
^ Fisher K, Phillips C (јун 2009). „The ecology, epidemiology and virulence of Enterococcus”. Microbiology. 155 (Pt 6): 1749—57. PMID 19383684. doi:10.1099/mic.0.026385-0.