Након Другог светског рата, био је начелник у Министарству индустрије и рударства НР Босне и Херцеговине, генерални инжењер Генералне дирекције Савезне електропривреде, генерални директор Дирекције за електропривреду Владе ФНР Југославије, помоћник министра Електропривреде, председник Комитета за електропривреду. Био је један од оснивача предузећа „Електропројект“, 1951. године, из којег је касније настао регионални гигант „Енергоинвест“, који је деловао у целом свету.
Емерик Блум је био заговарач идеје да се изграде капацитети великих индустријских постројења, а у првом плану алуминијумски комбинат у Мостару, као и „Фабрика глинице“ у Зворнику.[3] Његова је заслуга и стварање капацитета у производњи електро и машинске опреме. Тако је изграђена и творница „ТАТ“ на Илиџи, електрофабрика у Лукавици код Сарајева, фабрике у Добоју, Оџаку, Чрнучу, Тешњу, Вишеграду, Приштини, Тузли и у другим местима Југославије. Стипендирао је и школовао стручњаке разних техничких профила и увео сталну праксу специјализације југословенских стручњака у Совјетском Савезу, Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Француској, Уједињеном Краљевству и другим земљама. Блум је основао „Лабораториј за заваривање и дефектоскопију“ 1954. године, да би формирао и Друштво за заваривање у СР БиХ, те школу заваривања.[2]
Емерик Блум је био градоначелник Сарајева у доба највећег процвата града, у периоду од 1981. до 1983. године.
Емерик Блум је 1974. године одликован титулом Витеза Легије части Француске. Улица на сарајевској Грбавици, која је пре распада СФРЈ била Београдска улица, сада носи његово име, а постављена му је и биста испред зграде „Енергоинвеста“.[2] Емерика Блума је угледни лист „Фајненшел тајмс“ описао као „оличење социјалистичке пословности“.[4]
Романо, Јаша (1980). Јевреји Југославије 1941—1945: жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата. Београд: Јеврејски Историјски Музеј, Савеза јеврејских општина Југославије.
