У јуну 1941. године ступио је под команду ђенерала Драже Михаиловића, где је у чину капетана ЈВуО, био је командант Гружанског четничког одреда до краја 1941. године, 1. шумадијског корпуса до пролећа 1944. и шумадијског јуришног корпуса, у чину потпуковника. Са Гружанским четничким одредом је ослободио Горњи Милановац28. септембра 1941. године и заробио војнике које је спровео на Равну Гору.
Дочекао је војну савезничку мисију и официре Алберта Сајца, Била Хадсона и Валтера Менсфилда у селу Каменица код Груже 24. новембра1943. године.
На територији Србије био је све време до одласка у Босну крајем октобра 1944. године, када је са Вучијака13. априла1945. године кренуо кроз Босну, да би се преко Дрине вратио у Србију.
Од 11. маја 1945. године Шумадијски јуришни корпус био је заштитница врховне команде, преживевши босанску голготу и после борби са партизанима на Зеленгори 13. маја 1945. године у покушају да пређе Дрину, пуковник Душан Смиљанић је погинуо, док је потпуковник Драгутин Кесеровић ухваћен.[2]
