Рођен је 2. децембра1929. године у месту Рудо, од оца Крста и мајке Невене. Имао је седморо браће и сестара, најстарији је био Вељко (1921) потом Велинка (1922) која је 1924. преминула од шарлаха, Синиша (1923), Ксенија (1925), Радмила (1926), Јелена (1927) и Даринка (1934). Његов отац Крсто је преминуо 6. априла1944. године.
Драгољуб је 1940. године завршио четвороразредну основну школу "Марија Соколовић" у Рудом. Након завршетка основне школе отишао је у Београд, где је завршио Трећу београдску гимназију1945. године и средњу техничку 1949. Студирао је архитектуру у Сарајеву и дипломирао је 11. јануара1958. године.
Бавио се пројектовањем објеката, урбанистичких пројеката и студија, извођењем радова и надзором над изградњом објеката.
Када је отишао у пензију, кренуо је да пише книге о историји свог родног краја Рудо, историји своје породице Мићовић, о рукомету у Београду и Горажду. Често је у "Записима старог руђанина", писао о својим сведочењима током Другог светског рата и сталним променама власти у Рудом и околини.[1]
Дела
Укупно је написао 6 књига, један роман, једну причу и један текст.