Домовина (организација)

За друга значења, погледајте Домовина.
Домовина
Амблем Домовине
Лужичкосрпски дом у Будишину, у коме се налази сједиште организације
Датум оснивања13. октобар 1912.; пре 112 година (1912-10-13)
ТипНепрофитна организација
СедиштеБудишин
Подручје деловањаНационална култура
Службени језицигорњолужичкосрпски, доњолужичкосрпски
Веб-сајтwww.domowina.de

Домовина (глсрп. и длсрп. Domowina), званично Савез Лужичких Срба (глсрп. Zwjazk Łužiskich Serbow, длсрп. Zwězk Łužyskich Serbow), национална је организација Лужичких Срба.

Основана је 1912. године у Војерецу, обједињујући више од 30 лужичкосрпских друштава. Године 1937. је забрањена и затворена. Своју дјелатност је обновила 1945. године. Сједиште организације се налази у Будишину.[1].

Историја

Здање у Војерецу, у коме се 1912. налазила канцеларија организације

Домовина су 13. октобра 1912. године у Војерецу основале лужичкосрпске јавне личности и културни дјелатници Арношт Барт, Хандриј Крона, Јуриј Слоденк, Богумил Швјела, Јан Дворник, Август Лапштих, Франц Крал и Михал Навка.

Домовина је оснивањем ујединила преко 30 организација. Основни задатак јој је био заштита националних, културних, друштвених и социјалних интереса Лужичких Срба. Нацисти су одмах по доласку на власт почели вршити притисак на организацију. Почетком 1937. године нацистичке власти су издале ултиматум вођама Домовине са захтијевом да усвоје нови статут по коме би се организација дефинисала као савез Нијемаца који говоре вендским језиком. У случају усвајања новог статута власти су обећали да ће организацију сачувати и обезбудити лужичкосрпску штампарију. Павел Недо је одбацио ултиматум, након чега је Домовина 18. марта 1937. године укинута.

Своје активности организација је 10. маја 1945. године наставила у Крусћицама.

Данашње вријеме

Тренутно средиште организације је у граду Будишин. У свом саставу има 15 организације, то су Савез лужичкосрпских умјетника, Савез лужичкосрпских студената, Лужичкосрпски школски савез. Члан је Федералног савеза европских националних мањина, Друштва за угрожене народе и Европског бироа за мање кориштене језике. Издавачка кућа Домовина објављује литературу на лужичкосрпским језицима.[1]

Предсједници

1912—1927 Арношт Барт * 1870; † 1956
1927—1930 Јакуб Шевчик * 1867; † 1935
1930—1933 Јан Крижан * 1880; † 1959
1933—1937
1945—1951		 Павел Недо * 1908; † 1984
1951—1973 Курт Крјенц * 1907; † 1978
1964—1990 Јуриј Грос * 1931
1990—1991 Бјарнат Циж * 1951
1991—1992 Јан Певел Нагел * 1934; † 1997
1993—2000 Јакуб Бранкачк
2000—2011 Јан Нук * 1947
од 2011 Давид Статин * 1983

Види још

Референце

  1. ^ а б „Домовина”. // knowledge.su. Приступљено 29. 3. 2017. 

Литература

  • Gugnin, A.A. (1997). Vvedenie v istoriju serbolužickoj slovesnosti i literatury ot istokov do našich dnej : Handrij Zejler, Jan Arnošt Smoler, Jakub Bart-Ćišinski. Moskva: Rossijskaja Akad. Nauk, Inst. Slavjanovedenija i Balkanistiki, Naučnyj Centr Slavjano-Germanskich Issledovanij. ISBN 978-5-7576-0063-5. 
  • Семиряга, Михаил Иванович. Лужичане (на језику: руски). Изд-во Академии наук СССР. 
  • Ševčenko, Kirill (2004). Lužickij vopros i Čechoslovakija : (1945-1948) (на језику: руски). Moskva: M. Kolerov. ISBN 9785733302058.