Добричево је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу и спада у групу карашких насеља и има веома неповољан положај у односу на остатак насеља белоцркванске општине. Положај му је периферан и налази се на контакту са насељима у суседној Румунији. Слабо је повезано са околним насељима, јер постоји само једна линија из правца Вршца према Белој Цркви.
Према попису из 2011. било је 199 становника.
Историја
Добричево је релативно младо насеље. Први пут се помиње око 1825. године, под називом Udvarsállás a од 1922. године Добричево.
Добричево је двадесетих година основала управу грофовског имања Бисинген у Жаму који су населили (1827) 265 римокатоличких колониста, који су ову колонију већ идуће године напустили. Место је дефинитивно било насељено римокатоличким Мађарима, којих је 1835. било 360-оро. 1838. године повећао се њихов број на 480-оро, али је 1848. спао на 359-оро.
1846. године изузета је ова нова насеобина из оравичког среза и припојена јамском срезу. Од 25. марта до 19. августа 1848. постојало је овде месно капеланство. Око 20. јуна 1848. из села је отишло 150 људи у Белу Цркву за појачање мађарске посаде. Зато је 16. септембра уништено пожаром од српских војних јединица врачевгајског логора. 1854. године било је 337 становника, а површина катастралне општине била је 2955 ланаца, узевши ту и некадашњи алодиални посед од 270 ланаца. Удварсалашу је била тада испостава белоцркванске парохије.
Током 1861. године подигнута је садашња црква, а 1865. било је 110 малопоседника и 1 великопоседник.
Бројно стање становништва последњих деценија: 1869. било је 425 становника, 1880. 472 становника (највише бројно стање насеобине), 1890. 464 становника, 1900. 468 становника и 1910. 462 становника.
1891. године подигнута је жељезничка станица. Након Првог светског рата 1918. ушла је српска војска у насеобину, која је 1919. припојена вршачком срезу торонталне-тамишке жупаније.
1921. године пописано је 305 становника (од којих се састојало: 50 Чеха, 26 Румуна, по један Словак, Италијан и 227 Мађара од којих је било 19 православаца, 281 католик, 1 гркокатолик и 4 евангелика).
Демографија
У насељу Добричево живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (40,7 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90 (попис 2002).
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[3]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
0 |
|
|
1 |
| 80+ |
2 |
|
|
2 |
| 75—79 |
3 |
|
|
8 |
| 70—74 |
0 |
|
|
5 |
| 65—69 |
7 |
|
|
7 |
| 60—64 |
10 |
|
|
5 |
| 55—59 |
8 |
|
|
10 |
| 50—54 |
13 |
|
|
14 |
| 45—49 |
10 |
|
|
14 |
| 40—44 |
6 |
|
|
7 |
| 35—39 |
8 |
|
|
6 |
| 30—34 |
8 |
|
|
5 |
| 25—29 |
12 |
|
|
6 |
| 20—24 |
2 |
|
|
4 |
| 15—19 |
7 |
|
|
7 |
| 10—14 |
6 |
|
|
5 |
| 5—9 |
7 |
|
|
6 |
| 0—4 |
3 |
|
|
2 |
| Просек : |
40,7 |
|
|
45,1 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
105
|
111
|
110
|
87
|
82
|
75
|
78
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
13
|
23
|
13
|
21
|
4
|
4
|
0
|
0
|
0
|
0
|
2,90
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
96
|
26
|
65
|
3
|
2
|
0
|
| Женски
|
101
|
10
|
65
|
25
|
1
|
0
|
| УКУПНО
|
197
|
36
|
130
|
28
|
3
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
66
|
62
|
0
|
0
|
2
|
| Женски
|
45
|
39
|
0
|
0
|
1
|
| УКУПНО
|
111
|
101
|
0
|
0
|
3
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
0
|
0
|
1
|
0
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
1
|
0
|
1
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
2
|
0
|
1
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
1
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
2
|
1
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
2
|
2
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Референце
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Феликс Милекер: Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- М. Марина: Летопис у периоду 1812 – 2009 г. (Беч, 2009)
Спољашње везе
.svg)
