Дагањ

Дагањ
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаКалиновик
Становништво
 — 2013.0
Географске карактеристике
Координате43° 30′ 16″ С; 18° 22′ 07″ И / 43.5044° С; 18.3686° И / 43.5044; 18.3686
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина920-1.100 m
Површина5,31 km2
Дагањ на карти Босне и Херцеговине
Дагањ
Дагањ
Дагањ на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број057

Дагањ је опустјело мјесто у општини Калиновик, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу није било становника.[1]

Географија

Налази се на 920-1.100 метара надморске висине, површине 5,31 км2 , удаљено око 11 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Калиновик. Разбијеног је типа, а засеоци су: Ахчићи, Дагањ и Росуље. Смјештено је на брдовитом терену. Кроз атар протиче рјечица Завала, на којој су породице Мелез и Рудан некада имале своје воденице. Село, које је скоро са свих страна окружено шумом, погодно је за сточарство, лов и узгој воћа. Обрадиве земље и ливада има само око кућа. Ђаци су основну школу похађали у оближњем селу Кутине, а школовање настављали у Калиновику и Сарајеву. Муслиманско Мелезово гробље је у засеоку Дагањ, а православно Руданово гробље на узвишењу Бошковић. Најближа црква је у Калиновику, а џамија у Хотовљу. Село је електрифицирано 1971, а становништво се водом снабдијевало са Дагањске чесме. Од 1990. село је прикључено на водовод Врховина-Калиновик.[2]

Становништво

Дагањ је 1879. имао 20 домаћинстава и 162 становника (муслимана); 1910. - 43 становника; 1948. - 55; 1971. - 46; 1991. - пет (четири Муслимана и један Југословен); 2013. - није било становника. Од 1992. село нема сталних становника. Муслиманске породице Велић и Мелез живјеле су у засеоку Дагањ, а Хаџић у Ахчићима. У засеоку Росуље живјела је породица Рудан (крсна слава Ђурђевдан). Рудани су Хумљаци, поријеклом из села Банчићи (Љубиње). Љети су доводили стоку на испашу и настанили се у овом селу. Расељавање је почело седамдесетих година 20. вијека вијека. Послије Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. обновљене су четири куће, у којима мјештани бораве повремено, углавном љети. У Другом свјетском рату погинуо је један борац Народноослободилачке војске Југославије и један припадник оружаних формација Независне Државе Хрватске.[2]

Демографија[3]
Година Становника
1879. 162
1910. 43
1948. 55
1961. 51
1971. 46
1981. 23
1991. 5
2013. 0
Националност 1991.
Срби 0
Муслимани 3
Хрвати 0
Југословени 1
Остали 1
Укупно 5

Референце

  1. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 16. 11. 2021. 
  2. ^ а б Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 34-35. ISBN 978-99976-42-37-0. 
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још