Грб општине Палилула је симбол београдске општине Палилула. Грб је постојан у три нивоа, као Основни, Средњи и Велики, и у овом облику је у употреби од 2006. године.
Блазон
Градска општина Палилула користи грб у три нивоа, и то као Основни, Средњи и Велики грб. Статутом градске општине, овај симбол општине је дефинисан на следећи начин[1]:
Основни грб општине је штит раздељен и горе расцепљен златном бојом и то:
- у првом пољу на црвеној подлози осликана је златналула,
- у другом пољу на плавој подлози златном бојом осликане су контуре цркве Светог Марка испод којих се налазе две златне таласасте линије,
- у трећем пољу на белој подлози златним линијама је осликан шатор са златним кључем унутар шатора, а испод тога је златним словима исписано: „1830“.
Испод тога исцртана је полукружна трака у којој је црним словима исписано: „Палилула - Београд“.[1][2]
”
Средњи грб
Блазон Средњег грба:
„
Средњи грб општине истоветан је Основном грбу, али је штит на Средњем грбу крунисан златном бедемастом круном са три зупца, а у средини круне је златни лав са златним мачем.[1][2]
”
Велики грб
Блазон Великог грба:
„
Велики грб општине истоветан је Средњем грбу, осим што у полукружном делу није исписано: „Палилула - Београд“. Са обе стране Великог грба општине налазе се два држача, и то:
- са десне стране грба налази се Свети првомученик архиђакон Стефан одевен у ђаконски стихар кафене боје, преко кога је пребачен ђаконски орар плаве боје, украшен жутим крстовима. У десној руци држи и кадионицу;
- са леве стране налази се Свети апостол и јеванђелист Марко одевен у бели хитон преко кога носи црвени химатион. У левој руци држи јеванђеље.
Свети првомученик архиђакон Стефан и Свети апостол и јеванђелист Марко између себе и штита придржавају и сребрно, златно оковано и златног врха копља са кога се у поље вију златним ресама опшивени стегови квадратног облика: десни - Београда и леви - Палилуле. Свеци стоје на постаменту у виду травнатог брежуљка.
У дну грба вије се бела извијена трака на којој је црним словима исписано:
- на десној страни испод лика Светог првомученика архиђакона Стефана: „Св. Стефан“,
- у средини, испод Основног грба општине: „Палилула“
- на левој страни испод лика Светог апостола и јеванђелиста Марка: „Св. Марко“.[1][3]
”
Употреба
Употреба и заштита грба Палилуле је регулисана Статутом општине[1] и „Одлуком о изгледу и употреби симбола градске општине Палилула“ коју је донела Скупштина општине 5. јуна2006. године.[4] Нормативни оквир за одређивање тематике општинског грба представља Статут Београда, који прописује да се „симболи градске општине уређују статутом градске општине, на начин и у поступку који је законом утврђен за јединице локалне самоуправе“ (реч је о „Закону о локалној самоуправи“ Србије).[5]
Одлуком је предвиђена следећа службена употреба, право на коришћење грба:
ВЕЛИКИ ГРБ:
Председник Градске општине Палилула
Скупштина општине Палилула (секретар и заменик секретара, одборници и радна тела Скупштине)
СРЕДЊИ ГРБ:
Заменик и саветници председника Општине
Општинска управа
Општинско веће
Општинска предузећа и установе и јавне службе
Општинске публикације (издања Општине Палилула)
ОСНОВНИ ГРБ:
Месне заједнице
Остали корисници који добију одобрење
Промотивне потребе (нпр. покровитељства догађаја...)[4][6]
Слично као и за прописе употребегрба на градском нивоу, није дозвољена примена грба у привредним активностима (осим ако је експлицитно зато дата дозвола), забрањена је употреба оштећеног грба; недолична и неморална употреба; дозвољена је употреба у наставне и уметничке сврхе, а за непоштовање правила су предвиђене и новчане казне. Све је детаљно прописано Одлуком о употреби.[4]
Симболика
На званичној интернет презентацији Палилуле, изнето је следеће значење елемената у грбу[6]:
Лула — У Отоманско доба било је забрањено пушење унутар градских зидина. Пушачи су морали да пуше дуван ван њих, на месту које је данас део Општине Палилула. Отуда потиче и назив саме општине.[6]
Црква св. Марка — Стилизована купола Цркве светог Марка, која се налази територији Општине Палилула и представља једно од најпознатијих обележја Града Београда.[6]
Шатор и кључеви — Стилизована представа шатора са златним кључем и годином 1830. означава историјски догађај када је Милош Обреновић добио Султанов Хатишериф којим се Србији званично даје одређени степен аутономије и самосталности у оквиру Отоманске владавине. Ово се збило на Ташмајдану, на територији Општине Палилула.[6]
Перић, Марко (2019). Грбови Београда и београдских општина ; [каталог изложбе]. Београд: Историјски архив Београда, (Београд : Зламен). ISBN978-86-80481-50-0.COBISS.SR281650700
.png)
.png)
.png)
![Предлог за основни, средњи и велики грб Палилуле хералдичара Драгомира Ацовића[7]](%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D0%90%D1%86%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B1_%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%BB%D0%B5.JPG)
![Предлог Ацовића за основни и средњи грб београдске општине Палилула[7]](%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D0%90%D1%86%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B1_%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%BB%D0%B5.JPG)
![Предлог Ацовића за велики грб Палилуле[7]](%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D0%90%D1%86%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B1_%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%BB%D0%B5.JPG)
