Геј четврти могу представљати тзв. геј френдли оазу, сигуран простор унутар града у коме постоји висок степен хомофобије или, једноставно, могу представљати место које насељава већи број ЛГБТ особа. Као и друге друштвене групе у урбаном простору већих градова, ЛГБТ особе су успеле да прилагоде четврт себи и својим потребама, тако да одсликава вредности ЛГБТ културе и испуњава њихове специфичне потребе.
Типично, ове четврти се налазе у богатијим и скупљим деловима града, а одабране су због естетског или културног значаја (на пример, Нолендорфплац, који је данас једна од геј четврти у Берлину, био је место ноћног живота ЛГБТ особа у периоду између два рата). Међутим, геј четврти се могу наћи и у деловима града насељеним радничком класом или у запуштеним деловима града који су некада били развијени. У том случају, пораст броја ЛГБТ особа и ЛГБТ радњи у запуштеној четврти може довести до побољшања изгледа и рејтинга тог насеља, што је феномен познат под именом гентрификација.
Данас, са већим прихватањем ЛГБТ особа у друштву, геј четврти губе на свом значају и мењају имиџ у односу на онај који су имали, рецимо, 1970-их година.
Пре 1960-их и 1970-их није постојао концепт ЛГБТ заједнице и барови су били главна места социјализације ЛГБТ особа. Ови барови су били лоцирани унутар урбаних зона, где је полиција дозвољавала овакву „девијантну забаву“ и држала је под јаком присмотром. На пример, у Њујорку није постојала забрана окупљања гејева од 1965, али ниједан локал у коме су се гејеви окупљали није имао дозволу за точење алкохола. Полиција је често покретала рације у тим локалима, као што је био случај са баром Стоунвол Ин, 27. јуна 1969. године, када су се ЛГБТ особе супротставиле полицији у нередима који су остали упамћени као Стоунволска револуција, што се узима као прекретница у историји ЛГБТ покрета. Стоунвол није само изменио профил ЛГБТ заједнице, већ и динамику унутар саме те заједнице. Десило се премештање „из барова на улице, из ноћног живота на светлост дана, од 'сексуалне девијације' на алтернативи начин живота“, што је био кључан моменат у формирању заједнице.[1] Заједница је имала потребу да се заштити од хомофобичних напада популације. Геј четврти су биле сигурна места на којима су ЛГБТ особе имале користи од живота у безбедном простору, где су заштићени од насиља и дискриминације.
Изглед и примери познатијих геј четврти
Метро станица у Le villagegai, Монтреал
Геј четврти се могу међусобно веома разликовати. Осим тога, у неким градовима се развијају мање, „сателитске“ геј четврти. Неке геј четврти, заправо, уопште нису четврти, већ су засебне урбане целине унутар града у коме представљају ЛГБТ енклаву; примери су: Западни Холивуд у Лос Анђелесу, Вилтон Манорс на Флориди, Де Ватеркант у Кејптауну.
У неким градовима геј четврти се налазе у срцу већег урбаног простора, који има већи број ЛГБТ становника и становница, али на који се не гледа као на геј четврт. На пример, „Дејви Вилиџ“ је геј четврт, која је смештена у Вест Енду у Ванкуверу, који је, такође, насељен већим бројем ЛГБТ особа, али се не сматра за геј четврт.
Геј село (фр.Le village gai) у Монтреалу се сматра највећом геј четврти по броју становника и по простору који заузима, у Северној Америци.
У неким градовима, као што су Стокхолм и Копенхаген не постоје геј четврти, делом зато што они имају другачију социјалну динамику (постоји мања социјална сегрегација), али делом и зато што су ова друштва рано развила толерантан став према ЛГБТ особама. Међутим, и овде постоје места која су историјски везана за ЛГБТ заједницу и представљају популарније локације за ЛГБТ особе.
^Castells, Manuel 1983. The City and the Grassroots: A Cross-Cultural Theory of Urban Social Movements. Berkeley, Los Angeles: University of California Press
