Његов рад је био карактерисан дубоком психолошком анализом. Године 1937. објавио је први роман Фердидурке, у коме је приказао многе од његових уобичајних тема: проблеми младих и незрелости, креирање идентитета у интеракцији са другима, и на ироничан и критичан начин бавио се класним улогама у пољском друштву.[2] Покушао је да преко стереотипног понашања својих јунака и културних замки у које упадају, дочара интимну реалност човека. Пошто га је рат затекао у Аргентини, тамо је провео 23 године, пре него што се настанио у Француској. Данас се сматра једним од најважнијих личности пољске књижевности.
