Вилијам Блејк је био самоук.[3] Ликовно се образовао копирајући Микеланђела, Рафаела и Дирера и цртајући детаље архитектуре и пластике у Вестминстерској опатији, а књижевну културу је стекао читајући и имитирајући енглеске ренесансне песнике и савремене „предромантике“.
Године 1784. у Лондону је отворио штампарију. Развио је нову технику гравуре у боји.[3]
Његов поглед на свет формирао се у проучавању Сведенборгових теозофских спекулација и многих расправа о гностицизму и друидизму, остваривши и као сликар и као песник, оригинална дела. Он се можда највише приближио идеалном поимању смисла и слике у својим лирским песмама. Осим „Песничких скица“, његовог првенца, ниједно од његових дела није штампано за његовог живота, а у јавност су могла доспети само у малобројним примерцима које је својеручно израђивао посебном техником обојеног бакрописа, који је сам изумео.[3] Од његових сликарских радова посебно се истичу илустрације Милтона, старозаветне „Књиге о Јову“, Дантеа.
Сматран је чудаком зато што је био својеглав и несклон уживањима овог света. Живео је на рубу сиромаштва и умро потпуно заборављен.[3]
——— (1987). Narrative Unbound: Re-Visioning William Blake's The Four Zoas. Station Hill Press. ISBN1-886449-75-9.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Stephen C. Behrendt (1992). Reading William Blake. ISBN0-312-06835-2.. London: Macmillan Press. .
Steve Clark, David Worrall, eds (2006). Blake, Nation and Empire. Basingstoke: Macmillan Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза), and New York: St. Martin's Press.
Tristanne J. Connolly (2002). William Blake and the Body. New York: Palgrave Macmillan.
Hoeveler, Diane Long (1979). „Blake's Erotic Apocalypse: The Androgynous Ideal in "Jerusalem"”(PDF). Essays in Literature. Western Illinois University. 6 (1): 29—41. Приступљено 31. 1. 2013. „To become androgynous, to overcome the flaws inherent in each sex, emerges as the central challenge for all Blake's characters.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Emma Mason, "Elihu's Spiritual Sensation: William Blake's Illustrations to the Book of Job," in Michael Lieb, Emma Mason and Jonathan Roberts (eds), The Oxford Handbook of the Reception History of the Bible (Oxford, Oxford University Press, 2011), 460–475.
Algernon Charles Swinburne (1868). William Blake: A Critical Essay.. John Camden Hotten, Piccadilly, London, 2d. ed.
Arthur Symons. William Blake.. A. Constable, London 1907. Reprint: Cooper Square, New York 1970. {Includes documents of contemporaries about Wm. Blake, at 249–433.}
David Weir (2003). Brahma in the West: William Blake and the Oriental Renaissance. (SUNY Press).
Mona Wilson (1927). The Life of William Blake. London: The Nonesuch Press.
Roger Whitson; Jason Whittaker (2012). William Blake and the Digital Humanities: Collaboration, Participation, and Social Media. London: Routledge. ISBN978-0415-6561-84.
Jason Whittaker (1999). William Blake and the Myths of Britain. London: Macmillan..