PROFILPELAJAR.COM

Вељун
Вељун;
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Карловачка
Град	Слуњ
Област	Кордун
Становништво
— 2011.	112
Географске карактеристике
Координате	45° 15′ 08″ С; 15° 33′ 39″ И / 45.2522205° С; 15.5608886° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	220 m
	Вељун Вељун на карти Хрватске
	Вељун Вељун на карти Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број	47243 Вељун
Позивни број	+385 47
Регистарска ознака	KA

Вељун је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Географија

Вељун се налази око 19 км сјеверозападно од Слуња. Западно од Вељуна протиче ријека Корана.

Историја

Вељун се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Други свјетски рат

У мају 1941. године, усташе су извршиле покољ над 520 српских становника Вељуна. Убијени су после рата сахрањени у заједничку гробницу.

У Вељуну су 6. маја 1941. године у школској и жандармеријској згради усташе извршиле масакр над српским цивилима.^[1] Дана 3. августа 1941. у српској православној цркви у Вељуну, усташе су мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце српске националности из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца.^[1]

Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.^[2]

На Ђурђевдан 6. маја 1941. усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељуна, са својом групом усташа и усташама из Слуња почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба, а међу њима и прота Бранко Добросављевић парох из Вељуна и бивши народни посланик и његов син Небојша. Похапшени су прво доведени у жандармеријску станицу у Вељуну, а после неколико дана сви су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на грозан начин убиле и проту Бранка и његовог сина Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостављали и мучили пуна три сата; копали му очи, секли нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили. Отац је морао са почупаном брадом, док су га усташе стално тукле, сину над раком читати опело, падајући два пута у несвест. После тога су га натерали да ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин као и сина, па га онда убили.^[3]

У селу Вељуну, срез Слуњ, „усташе су малодобне девојке силовали у цркви“.^[4]^{[непоуздан извор?]}

Култура

У Вељуну је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Вељун припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.^[5] У Вељуну је постојао храм Српске православне цркве Васкрсења Господњег, изграђен 1824. године, а срушен 1942. године. Парохију сачињавају: Вељун, Точак, Вељунски Понорац, Вељунска Глина, Гробник, Лаповац, Шљивњак, Загорије, Двориште и Чатрња.^[5]

Становништво

Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељун је имало 112 становника.^[6]

Националност^[7]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	429	486	670	744
Југословени	12	47
Хрвати	14	5	7	4
Црногорци		2	2
остали и непознато	8		13
Укупно	463	540	692	748

Демографија^[7]
Година	Становника
1961.	748
1971.	692
1981.	540
1991.	463
2001.	114
2011.		112

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Вељун је имало 463 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	429	92,65%
Хрвати	14	3,02%
Југословени	12	2,59%
Словенци	1	0,21%
Црногорци	1	0,21%
неопредељени	4	0,86%
непознато	2	0,43%
укупно: 463

Референце

^ ^а ^б Затезало, Ђуро. „Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945.”. Радио сам свој сељачки и ковачки посао. Архивирано из оригинала 11. 2. 2014. г. Приступљено 2. 6. 2012.
^ Страњаковић 1991, стр. 253.
^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 155
^ Михајло Новаковић, земљорадник из Вељунске Глине
^ ^а ^б „Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Вељун”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 6. 6. 2012.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 2. 5. 2013.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.