Вељко Д. Антуновић (Велики Стјењани, 9. март 1939 — 2017) био је генерал-мајор Војске Југославије.

У Кулен Вакуфу је 1956. завршио Нижу гимназију, па средњу војну школу, смјер пјешадија, у Сарајеву 1958. године. Војну академију смер оклопних и механизованих јединица завршио је 1964. године у Београду. Школу усаршавања официра оклопно механизованих јединица завршио је у Бањој Луци 1969. као дру­ги у ран­гу, а Командно-штабну академију у Београду 1974. као пр­ви у ран­гу, а за­тим и Шко­лу на­род­не од­бра­не (Рат­на шко­ла) 1983. го­ди­не такође као пр­ви у ран­гу. Ван­ред­но је уна­пре­ђен у чин ма­јо­ра 1976. го­ди­не. По­ред шко­ло­ва­ња на вој­ним ака­де­ми­ја­ма ван­ред­но је ди­пло­ми­рао на гру­пи – Исто­ри­ја и ге­о­гра­фи­ја, на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту. У чин генерал-мајора унапређен је 1992. Обављао је све командне дужности у ОМЈ од ко­ман­ди­ра тен­ков­ског во­да до ко­ман­дан­та кор­пу­са. Био је командант 24. Крагујевачког корпуса Војске Југославије. Слу­жбо­вао је у Кра­њу, Ско­пљу, Ба­ња Лу­ци, По­жа­рев­цу, Бе­о­гра­ду и Кра­гу­јев­цу. Пензионисан је 31. децембра 1993.^[1] Преминуо је 2017.^[2]

• Одликован је Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима,
• Орденом народне армије са сребрном звездом,
• Орденом за војне заслуге са златним мачевима,
• Орденом рада са златним венцем и
• Орденом народне армије са златном звездом.